На прослави 70. рођендана Мирослава Лукића торта од 6.000 евра Брана Живковић
– Ту сам провео најлепше године свога живота где је у том периоду колектив школе био веома успешан у образовању и васпитању деце, а међуљудски односи били су на високом нивоу – са сетом каже Лукић.
Армију је служио 1969/70. у Билећи – Школа резервних официра, питомац 38. класе, стажирао у Битољу и има чин резервни пешадијски мајор. Са породицом се преселио у Свилајнац 1977. године и живи у породичном дому са супругом Владанком, сином Сашом, снахом Тањом, унукама Мајом и Аном и унуком Луком. Био је више од 10 година председник Скупштине Месне заједнице Свилајнац. Волонтерски је обављао функцију потпредедника општине Свилајнац од 1989. до 1992. године када је председник био Добривоје Будимировић – Биџа. Одлуком председништва СФРЈ чији је председник био Борислав Јовић, Лукић је одликован Орденом рада са сребрним венцем 1989. године.
Од рођења до данас мењали су се многи друштвени системи, неки његови другови веровали су у Маркса и Енгелса, а Мирослав је највише веровао Дарвину који је говорио да човек треба да се мења и да се прилагођава различитим условима живота. Онај ко се брже и боље прилагоди њему је лакше и боље у животу. Никад није желео да буде први, али је волео да буде близу првих и у животу није се ни са ким посвађао. Омиљен је био међу ученицима, њиховим родитељима и колегама у школи. Тако је у дугогодишњем раду учио три генерације из једне породице: Славицу, њеног сина Љубишу и унука Стевана из Седлара, што је права реткост.
Фудбал је почео да игра 1964. године за ФК „Синђелић“ из Грабовца на место леве полутке, а онда за Млади борац Седларе и поново за Синђелић где је био капитен до 34. године. Касније је играо за Синђелић и репрезентацију општине Свилајнац. Пошто га здравље добро служи, и даље је спортски активан на теренима ОШ „Јован Јовановић Змај“ Свилајнац. У пензији је већ 8 година.
Ових дана Мирослав је прославио свечано 70. рођендан, уз присуство око 70 гостију у ресторану „Друмски рај“ уз оркестар „Тихо ноћи“ из Свилајнца. Уз обиље хране и пића, прослави су уз поклоне присуствовали рођаци, пријатељи и колеге из школе који су му поклонили школски дневник са потписима директора и наставника школе из Седлара. У пријатном расположењу играно је народно коло, а слављеничку торту и две свећице са бројем 70 угасио је слављеник, уз велики аплауз свих присутних.
– За све што сам постигао захвалан сам мојој породици. Као срећни деда када размишљам о протеклих 70 година и када бих могао нешто да променим, верујте ми ништа не бих мењао – са поносом истиче слављеник.
Пожелимо Мирославу још много славља!
Свилајнац, 16. новембар 2017. Брана Живковић
https://www.facebook.com/resavski.postonosa/posts/543855269284139
https://twitter.com/resavskipostono/status/932331609373708288
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија