Ресавски поштоноша

Култура на селу на почетку или крају

Култура на селу на почетку или крају

Култура на селу на почетку или крају

Култура на селу на почетку или крају
Култура на селу на почетку или крају

Све се уклапа у општу апатију, привредну, друштвену, политичку и моралну. Деградирано је све што је имало смисао живота на селу које је свако понаособ имало своју душу. Стваралачки, креативни и такмичарски нагон изнедрио је многе таленте у игри, глуми као и на чувању и неговању традиције.Свако село могло је да приреди културно – забавни програм направљен са много љубави и рада за своје рођаке и пријатеље. Нема веће радости него наступати у свом селу пред својом публиком. Понекад су и четири генерације наступале у програму из једне породице.Цело село на ногама у задружном дому културе, дружење,а после програма игранка до дубоко у ноћ.Сусрети села Србије такмичење и уживање.

Оронули су домови културе данас у селима Србије, нема приредби,игранки и дружења младих. Тек понегде гори светло навече где се окупљају млади без подршке и плана . Многи одлазе, приморани за послом и опстанком јер несташе Земљорадничке задруге стожер села. Има ли игде лепше него у свом селу, међу својима?

Данас се неке нове забаве, са лутријом књиже као културни догађаји по селима. Каква је то култура кад усред лета крену каравани на гулашијадама свих боја и гурманлука.Такмичења око казана, чији је бољи у узаврелој атмосфери. Витешко такмичење у брзини испијања пива се уткало у новокомпоновану стварност, зашта се добија позамашан пехар из руку челника власти. Да ли су преци то оставили у аманет потомцима да чувају ? Посебно ову врсту уметности у Срба подстиче и негују неки центри и врх народне власти као покровитељ.

Све достиже свој врхунац поподне када наступају звезде „новокомпоноване музике“. Конзумира се култура као гулаш-паприкаш од дивље свиње. Стваралаштво и креативност, без конкуренције, колико ли то само кошта? Нема таквог извештаја. Нема културе из базе, на репертоару културе су цртани и играни филмови, а селу се нуде фолк звезде. У културно-књижевном клубу, храму књиге, се све ређе залази. Једино помоћни радник свако јутро прочита спортске стране у штампи.Књиге се чувају за поколења. Посебно привлаче ,,рубрике,, по први пут и руковање са врхом власти. Они нису стекли редовно високо образовање због заузетости у младости.
Деци за углед и наук политички функционер може се бити и без књиге. Ко одговара за овај културни јавашлук и замајавање омладине која бесциљно тумара улицама без домова намењених младима, школским радионицама ( секцијама) или програмима јавних установа и локалне власти.

Р.П.

https://twitter.com/resavskipostono/status/966296501738790912

https://plus.google.com/u/0/+Resavskipo%C5%A1tono%C5%A1a/posts/DJwCpxM3S3E

 

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.