Кризни менаџмент локалне самоуправе у ванредној ситуацији-поплаве

Стручни рад тима Универзитета „Унион- Никола Тесла“ – Факултет за стратешки и оперативни менаџмент на тему: Кризни менаџмент локалне самоуправе у ванредној ситуацији-поплаве

Из зборника радова Лемима 2015

Рад се односи на општину Свилајнац и катастрофалне поплаве маја 2014.г.

 први део

Кризни менаџмент локалне самоуправе у ванредној ситуацији-поплаве

Елементарне непогоде су данас честе појаве које имају своје лакше и теже последице на
становништво, материјална средства, природну средину, и др. Све чешће се манифестују кроз поплаве које наносе становништву у угроженим подручјима велике материјалне штете и људске жртве. Припреме менаџмента за елементарне непогоде и кризне сиутуације у односу на последице није адекватана и стога је овом питању потребно посветити значајнију пажњу. Превентивним мерама и изучавањем искустава која се користе у свету треба утицати на овај систем како би се смањиле последице. Ради времена реаговања током елементарних непогода и ванредних ситуација локалне самоуправе имају све значајнију улогу.

Основни циљ истраживања јесте анализа деловање кризног менаџмента локалне самоуправе у спречавању последица проузрокованим елементарним непогодама -поплавама.

Живимо у време када је криза постала пратилац и оквир живота савременог човека. Криза
је постала амбијент у којем мора да делује појединац, организација и друштво као целина.
Свака криза има своје узроке и последице па тако и поступања у случајевима настанка кризе
морају бити адекватна. Према неким ауторима постоје два типа криза” оне којима ви управљате и оне које вама управљају.

Анализирајући поставке кризног менаџмента појединих држава Европе може се закључити различитост, међутим оно што им је исто и што следи већина држава везано је за приступ одоздо према горе, што значи да се борба против кризе води уз помоћ најмање могућег елемента политичке организације на локалној, регионалној и националној равни. Свугде постоје територијално распоређене структуре, инфраструктура и централни органи управе су стално доступне а руковођење је у рукама цивилних власти. Кризни менаџмент у већини држава заснива се на стратегији борбе против свих потенцијалних опасности у које су укључене природне катастрофе, нежељено људско поступање, војне и цивилне агресије као и терористичке нападе.

Искуства са поплавама 2014. вероватно неће бити адекватно изучавана, пропусти надлежних неће бити санкционисани тако да се и следећа слична елементарна непогода може очекивати са сличним последицама.

Кризни менаџмент у Републици Србији данас је у надлежности више државних органа:
Министарства одбране,  Министарства унутрашњих послова,  Министарства за заштиту животне
средине,  Министарство за пољопривреду шумарство и водопривреду.  Правни акт који би ускладио њихово деловање не постоји па тако ово има утицај на читав систем који је неефикасан.

Према садашњим законским решењима за одбрану од бујичних поплава одговорне су
локалне самоуправе које немају ни стручни а ни финансијски капацитет да одговоре овом задатку. Ово представља проблем што су законским решењима одбрану од поплава на неприродан начин дефинисали према општинама а не по сливовима река. Посебно је дискутабилна структура чланова општинских штабова за ванредне ситуације која нема адекватну стручну способност, а без тога нема стручног планирања и превентиве. Оперативни планови су непотпуни и немају прецизно дефинисане активности ко шта ради у ванредним ситуацијама. Овај документ треба да садржи поступке, снаге и средства које се ангажују по различитим сценаријима за одбрану од поплаве.

Мр Ј. Циндрић и група аутора

Крај првог наставка

https://twitter.com/resavskipostono/status/1014882961425084416