Јасен није дочекао свој 150 рођендан
Школско двориште пре сечења јасена
Јасен није дочекао свој 150 рођендан
Манија која кружи земљом Србијом почетком 21.века да се све уништи, посече и исчупа из корена, толико je узела маха да сe потомцима затиру трагови прадедова.
За две године основна школа у селу Црквенцу изграђена 1870 године, треба да обележи 150 година постојања и рада. За свој 100. рођендан држава и житељи села су на орук изградили нову велику зграду,100 метара дугу са фискултурном салом са циљем да буде осморазредна да им потомци не путују у Свилајнац.
Школа је свечано отворена, као велика радна победа и понос села, а професор др Станиша Костић, један од три доктора наука потеклих из овога села, даде јој име Димитрија Катића, народног трибуна који је са сељанима 1870 године, саградио прву школу у селу и гарантовао да ће имати довољно ђака. Први учитељ Димитрије стигао је у село 1871 године.
Дародавац плаца за потомке да се школа изгради била је фамилија Поп-Станише Алексића који је вероватно и засадио Јасен на свом имању. Интересантно је да и црква подигнута на плацу који је поклонио његов потомак кмет Петар Попадић.
Јасен је одолевао многим временима, запамтио и Турке и Бугаре као окупаторе у првом светском рату који су хтели да укину српски језик, чему се одупирала храбра учитељица Даринка Костић.
Успомена свих генерација, симбол школског дворишта са огромном крошњом испод које су сањани и досњани многи снови. Коме је пало на памет да га осакати, посече, понизи старину која је ту гордо стајала на стражи 148 година. Врхунац безобразлука је да се огромним машинама ишчупа и стабло из корена и уништи сваки траг да је Јасен и постојао. Без трагова предака и ми ћемо тешко доказати, овакви какви јесмо, да смо постојали,а имали смо претке за пример и углед у целој Ресави, Србији. Они градили и садили да им село буде напредније и лепше, поколења да се школују. Потомци секу ли секу,чупају из корена ни мало поштовања да покажу према прецима,ни свесни нису да затиру и своје трагове .
Зашто је Страдао јасен из незнања или непоштовања, ко је себи дозволио баш толико права да сече и чупа из корена по школском дворишту које има своју управу и аутономију. Зашто некоме није пало на памет пре 50 година да га исчупа из корена, ваљда су били одговорнији и више поштовали своје родитеље и претке поготову ако ниси садио откуд ти право да уништаваш из корена. Рушити природне симболе и природу је противприродни блуд за одговорне.
Како ће изгледати обележавање 150 година основне школе у Црквенцу, за две године 2020, без свога симбола, јасена и ко је смео да овакав вандалски чин себи дозволи,свестан или несвестан, бахат или непромишљен.
Стари Храст код Марковца, један од симбола Шумадије и Карђорђеве Србије никоме није пало на памет да сече и чупа из корена већ су му омогућили да достојанствено почива у миру на очиглед свих путника намерника. Историја и традиција српског народа је исконска.
Црквенчани расути широм света сада посредством информативних технологија могу да виде своје школско двориште исчупаних корена својих успомена без Јасена испод кога су учили прва слова ћирилице Вука Караџића са својим учитељима. Од колевке па до гроба најлепше је ђачко доба, написао је песник. Наше успомене су осакаћене, јер ко од генерација може да сања школске дане без симбола какав беше старина наш – јасен.
За овакав чин нема казне, мање је важно правно али ако се има образа онда свима нама нека је на част шта урадисмо?
У име многих генерација ђака првака, зашто ?
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија
