Инвалиду ускраћују елементарна људска права

Како наћи решење за инвалида у Црквенцу недалеко од Свилајнца

Сликару, песнику, педагогу, пензионеру и инвалиду ускраћују се елементарна људска права

До пензионисања 2003.године Миомир Нешић предавао је ликовно у Основној школи „Јован Јовановић – Змај“.

Као привремени смештај 1989. године Нешићима је додељен простор на спрату Основне школе „Димитрије Катић“ у Црквенцу, који је он са породицом претворио у стан где и данас живи. Тешко је повредио кичму 2011. године приликом пада у каду и од тада је, и поред лечења, везан за помагала и инвалидска колица. Смештај на спрату школе онемогућава му свакодневне терапије у Дому здравља у Свилајнцу и даље лечење. Безуспешно се обраћао локалној самоуправи да му помогне и смести га у простор у Свилајнцу одакле би наставио лечење.
Од јуна прошле године, од породице Нешић тражено је, уз сталне претње и уцене да напусте стан јер је школа предвиђена за реновирање. Долазили су из основне школе у Свилајнцу у неколико наврата и тражили су да се исели. После много претњи, неизвесности и страха понуђена му је адаптирана гаража у Свилајнцу. У собу у коју би требао да се смести инвалид не могу да ућу инвалидска колица нити неки други део намештаја осим кревета. Било је и обећања да их нико неће дирати, само да се негде иселе док траје реновирање, да би после неколико дана уследиле нове претње избацивањем на улицу. Иначе, Нешићево здравствено стање, због претњи и уцена нагло се погоршавало. Има несаницу, страхове, пије седативе и од тада не може да устаје јер му се појачао спазам и контрактура. На рехабилитацију, по препоруци лекара, није отишао због страха да ће бити избачен на улицу. Све време надлежни „разговарају“ и узнемиравају његовог сина, да он убеди оца да прихвати било какав смештај или ће се наћи на улици.
Школа је реновирана, замењен је кров, урађена изолација, сала и ходници. Прекречени су и Нешићеви мурали по ходницима. Део ходника и стан у коме живе Нешићи није реновиран. И после радова на школи настају проблеми за Нешиће. Закључан је подрум и немају где да оставе огрев нити да затворе воду да би поправили славине. Немају ни кључ од врата терасе на коју је Нешић раније излазио са инвалидским колицима. За грејање износе по мало дрва у помоћну просторију на спрату.
Нешићима највише смета нехуман приступ и самовоља појединаца што им, осим здравствених проблема, наноси и велики душевни бол.
Врсни уметник и педагог рођен је 1950. године у Горичанима код Чачка у радничкој породици. Отац је био железничар, а мајка домаћица. Основну школу учио је у Лапову и Багрдану, гимназију у Јагодини, а Вишу педагошку школу у Београду. На Филозофском факултету завршио је историју уметности. Службовао је у основним, техничким шлолама и Гимназији у Свилајнцу.
Прозу, поезију и критике објављивао је у скоро свим стручним југословенским и српским листовима и часописима. Превођен је на македонски, словеначки, шведски, француски и немачки језик. Учесник је многобројних приредби, фестивала, књижевних вечери, телевизијских емисија и програма у земљи и иностранству. Један је од оснивача и учесник манифестације „Синђелићеви дани“. Оснивач је , селектор и учесник ликовне колоније „Црквеначка палета“. Био је руководилац и оснивач ликовне колоније ученика основних и средњих школа у Миљковом манастиру девет година. Имао је 32 самосталне изложбе. Организовао је бројне књижевне вечери, промоције књига у Свилајнцу и околини . Проналазио је младе таленте и преко Књижевне заједнице „Јагодина“ објављивао им књиге. Има бројне награде и признања, а пре седам година додељена му је награда „Поморавски Орфеј“ за најбољу књигу у оквиру манифестације „Српско перо“. Објавио је девет књига. На свим манифестацијама афирмативно је представљао своју општину. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Општина Свилајнац предлагала га је 2010. и 2011. године за националну пензију.

Уместо лечења и мира Нешић доживљава праву животну драму. Многима који сада руководе општином и основном школом био је професор. За овакве и друге сличне случајеве, не само локална самоуправа него и друге институције државе морају имати решења. Миомир Нешић је много дао и даје култури у Свилајнцу. Уз девет објављених књига има и богату колекцију слика које сведоче о времену иза нас. Када су почетком јуна Нешићу стигле претње о исељењу Удружење књижевника Србије, Подружница Поморавског округа , обратила се свим институцијама које могу помоћи у решавању овог великог проблема. Од надлежних институција затражиће и одговорност виновника и најстрожије кажњавање.
Удружење ликовних уметника „Манасија“ из Деспотовца и ликовна колонија „Црквеначка палета“ покренули су акцију прикупљања помоћи за Нешића аукцијском продајом слика.
Нажалост и даље стамбени проблем инвалида Нешића није ни у поступку решавања. Нехумано и брутално понашање према човеку коме треба мир и лечење се наставља. У знак протеста против оваквог понашања појединаца из образовних институција и локалне власти у Свилајнцу Миомир Нешић ће ступити у штрајк глађу.

Р.П.