Илегално-легална депонија

На изласку из Црквенца, са десне стране у правцу Гложана илегално-легална депонија Р.П.

На изласку из Црквенца, са десне стране у правцу Гложана илегално-легална депонија

Илегално-легална депонија

У  Црквенцу је реновирано неколико објеката, школа, дом културе, пут  у центру села и  кров на месној цркви. Место је постало уређеније и лепше. Међутим, мало је урађено на подизању свести житеља о очувању животне средине.                                    

Већ годинама се, на изласку из села према Гложану, формира дивља депонија на коју се одлажу готово све врсте отпада. Пластика, гуме, шут, грање, а ту се празне и тракторске цистерне из септичких јама. Дужина депоније је око 50 метара, ширине и до тридесет, а са доње стране висине је преко пет метара. На основу ових података може се израчунати колико кубика отпада има на овој депонији. Колики је депонија загађивач ваздуха, земљишта и подземних вода? Одговор на ова питања могу дати стручњаци, а у летњим месецима пси луталице, пацови и друге дивље животиње које обилазе депонију велика су опасност  да пренесу и заразне болести. Некада је ту био пашњак и видиковац, а данас можда и једна од највећих дивљих депонија у општини.

Повремено се депонија очисти тако што се сав отпад гурне низ падину. То је и недавно урађено, међутим нове количине отпада се већ бацају по рубу депоније. Појединци бацају отпад и на сред очишћеног дела. Расте висина депоније и у правцу бетонске бандере за пренос електричне енергије. Следеће равнање депоније може затрпати бандеру.

Related Post

О овом проблему смо писали  децембра прошле године. Од тада је депонија „очишћена“ гурањем смећа низбрдо. На пут неодговорнима може се стати ригорзнијом казненом политиком, ограђивањем тог простора и предавањима којима би се подизала свест о штетности одлагања отпада изван места која су за то одређена. Отпад се и даље несметано баца и у овом случају само се ограђивањем простора и постављањем видео надзора може спречити даље гомилање смећа. Велика средства треба уложити да би се депонија очистила одвожењем смећа и вратио првобитни изглед некадашњег пашњака. Природа неће бити у стању да оволику количину отпада сама преради.

Р. П.

https://pin.it/splj5n34qlf4p2

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

НОВО

Проглас Удружења новинара Србије

Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

06/05/2019

Венчићи уочи Ђурђевдана

Венчићи уочи Ђурђевдана Р.П.

06/05/2019

Читаоци репортери Популарни „Фића“

Читаоци репортери Популарни "Фића" Фото: Р. Андрејић

04/05/2019

туристички бисер Боке которске

Котор туристички бисер Боке которске РП Фото: М. Шовран

04/05/2019

Портрет Хајдук Вељко

Портрет Хајдук Вељко Уље на камену 1994. г. Бата Анђелковић

03/05/2019

Оворено Ресавско етно село

Оворено Ресавско етно село Фото: М. Јаблановић

02/05/2019
Београд моб: 064/ 117 14 91
Ул. Кнеза Милоша бр.6 35210 Свилајнац 035/325 412, 065/987 17 97 E-mail: amdpetarmilojevicdoo@hotmail.com
Webmaster