Храна као лек Сезона парадајза, РП
Парадајз, патлиџан, или ређе рајчица (лат. Solanum lycopersicum L.) је биљка из породице помоћница (Solanaceae) и у блиском је сродству са дуваном, кромпиром, плавим патлиџаном, паприком и отровним велебиљем.
Парадајз потиче из Јужне Америке. Матиоли, италијански лекар и ботаничар који га је назвао „pomo d’oro“, што значи златна јабука. Иако спада у воће, парадајз је у кулинарству поврће.
Парадајз се употребљава широм света и верује се да његова конзумација има позитивне ефекте на здравље, а посебно позитивно дејство има на срчани мишић. Парадајз садржи ликопен, један од најснажнијих природних антиоксиданата. У појединим студијама доказано је да ликопен (посебно у куваном парадајзу) помаже спречавање рака простате.
Лековити су пре свега плодови, који су богати витамином Ц, каротином, витамином Б1, а има и витамина Е. Поред витамина у плодовима су садржане и значајне количине мангана, гвожђа, бакра а највише калијума. Сок од парадајза посредством калијума снижава крвни притисак, а повећава излучивање желудачних и цревних сокова, што олакшава варење. Препоручује се у дијетама оболелих од реуматичних обољења, гихта, као и срчаних и бубрежних болести.
Р.П.
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија