У српској историји о Вожду Ђорђу Петровићу– Карађорђу записан је не само као иницијатор и вођа Првог српског устанка (1804 – 1813), већ и по својој трагичној смрти. На данашњи дан 1817. године Карађорђе се, после три године изгнанства, тајно вратио у Србију.
На препоруку свог кума, народног старешине Вујице Вулићевића, уточиште је нашао у селу Радовање, које је припадало Вујичином управном подручју. У датом тренутку Карађорђе није слутио да му је кум део завере за његово тајно погубљење, чији је идејни творац био кнез Милош Обреновић, који је страховао да ће му Карађорђев повратак угрозити врховну власт. У рано јутро 13, односно 26. јула по новом календару, на празник архангела Гаврила, завереници су секиром усмртили уснулог Карађорђа. Пошто му је глава одвојена од тела, послата је султану у Цариград, не би ли се стекло његово поверење и наклоност. Тело је закопано у Радовањском лугу, под једним храстом, где је урезан знак крста. Доцније ће Карађорђево тело бити више пута премештано и сахрањивано, док најзад не нађе мир у династичкој задужбини Карађорђевића, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу. У међувремену, првобитно гробно место Карађорђa је обележено (1845), а данас садржи мермерну плочу са текстом, велики дрвени крст и гвоздену ограду.
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија