Фрулаш из Шумадије

Фрулаш из Шумадије Градитељ и свирач Милан Спасојевић Текст и фото Р. Угрнић

Фрулаш из Шумадије

Градитељ и свирач Милан Спасојевић

Милан Спасојевић у центру Свилајнца

Фрула је најстарији и најмногобројнији инструмент на свету. У разним варијантама, величинама и облицима, има је готово код свих народа планете. Инструменти слични фрули били су познати још најстаријим народима јер су се једноставно и лако градили. Свака трска и стара шупља кост могла је послужити за прављење овог инструмента.

Разни списи говоре да су Египћани свирали на примитивном инструменту који се звао „мем“, а Грци су имали панову фрулу. У многим крајевима у нашој земљи на фрули и двојницама свирали су пастири чувајући своја стада. Фрула се користи и дан-данас као народни инструмент.

Колико је овај инструмент популаран и колико се фрулашка традиција до данас очувала у Србији најбоље сведоче бројне манифестације посвећене фрули (село Јагњило код Младеновца), Дани Саве Јеремића (Ражањ), сабори фрулаша (Лелић код Ваљева, Прислоница код Чачка), такмичења фрулаша (село Иђош код Кикинде), Фрула фест (Крушевац). Без обзира на крајњу једноставност овог инструмента, бројни свирачи код нас и у нашој ближој околини на фрули су постизали запањујући уметнички ниво музицирања и виртуозитета.

Познати српски фрулаши су Адам Милутиновић, Сава Јеремић, Тихомир Пауновић, Веља Кокорић, Боривоје Тодоровић, Бора Дугић, Слободан Вукићевић, Спасоје Јовић, Андрија и Томислав Бајић, познатији као Браћа Бајић, Радован Јовановић и други.

Педесетогодишњи Милан Спасојевић из Крагујевца скоро једну деценију свирао је у Културно уметничком друштву Абрашевић из Крагујевца и то извесно време са Бором Дугићем. Осим свирања бави се и израдом фрула. Каже да је до сада направио око три хиљаде комада, а најомиљеније дрво за израду су му дуд и крушка. Обилази градове Србије у време пијачних дана и продаје фруле. Одсвирао је коло Моравац којим је свилајнчанима честитао Божићне и новогодишње празнике.

Related Post

Текст и фото Р. Угрнић

[link_post id=“1″]

Posted by Ресавски поштоноша on понедељак 9. јануар 2017.

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

НОВО

Проглас Удружења новинара Србије

Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

06/05/2019

Венчићи уочи Ђурђевдана

Венчићи уочи Ђурђевдана Р.П.

06/05/2019

Читаоци репортери Популарни „Фића“

Читаоци репортери Популарни "Фића" Фото: Р. Андрејић

04/05/2019

туристички бисер Боке которске

Котор туристички бисер Боке которске РП Фото: М. Шовран

04/05/2019

Портрет Хајдук Вељко

Портрет Хајдук Вељко Уље на камену 1994. г. Бата Анђелковић

03/05/2019

Оворено Ресавско етно село

Оворено Ресавско етно село Фото: М. Јаблановић

02/05/2019
Београд моб: 064/ 117 14 91
Ул. Кнеза Милоша бр.6 35210 Свилајнац 035/325 412, 065/987 17 97 E-mail: amdpetarmilojevicdoo@hotmail.com
Webmaster