ФРАНЦУСКА ПОМОЋ СРБИЈИ

ЦЕНТАР ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ –„РЕСАВА“ СВИЛАЈНАЦ -Удружење грађана – Одржано предавање на тему: „Француска помоћ српској деци и народу у Великом рату“

ЦЕНТАР ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ –„РЕСАВА“ СВИЛАЈНАЦ
-Удружење грађана –


Одржано предавање на тему: „Француска помоћ српској деци и народу у Великом рату“

Центар за истраживање РЕСАВА СВИЛАЈНАЦ

Председник Удружења магистар Јосо Циндрић, поздрављајући присутне најавио је предавање академика, професора доктора Зорана Војића који се између осталих тема проучава и херојску борбу нашег народа у Великом рату.

На слици: академик, професор, доктор Зоран Војић

Академик Војић рекао је да у предавању говори о Французима из оног времена као и чињеници да је током Првог светског рата Србија поднела велике жртве. Тако је четири хиљаде деце, сирочади из Србије било смештено у француске средње школе и хиљаду студената на универзитетима. Надахнуто предавање илустровао је аутентичним документима. У години када се обележава стогодишњица од Великог рата Удружење је овом темом још једном одао пошту нашим прецима и указала на њихову херојску борбу у тешким тренуцима за Србију.

Из предавања академика Војића:

„У новембру 1915 године, када су непријатељске снаге Централних сила у Европи најездом напредовале нa скоро свим фронтовима, истерали су и много српске деце и младих из Србије, којa су евакуисанa у Француску. Тада, Француски Парламент доноси једногласно овакву одлуку : „Француска влада примила је у своје заводе ученике из белгијских гимназија, отеране из своје земље.

Председник Центра за истраживање „Ресава“ магистар Јосо Циндрић

Треба указати исто гостопримство и ученицима српских гимназија, којима је непријатељ данас наметнуо исту судбину.“ Тешкоће у самој Француској биле су огромне, јер је ратовала истовремено на више фронтова, али није изгубила своја племенита и хумана осећања, да у исто време чини огромне напоре помажући и другима народима у борби за правду и слободу. Француски министар просвете, тим поводом је рекао : „Ја знам колико ће тешкоћа створити започето дело, али има племенитих послова, за које Француска треба увек да буде спремна. Неће се рећи да смо остали неосетљиви и немоћни спрам таквих несрећа.“

Рачунало се да ће из напаћене Србије, пред страшном бедом, доћи у Француску, неколико стотина ратне сирочади, а дошло их је више хиљада, којима је требало пружити гостопримство. Било је неопходно одмах обезбедити боравишта, прехрану и школовање за више хиљада младих Срба и Српкиња који нису познавали француски језик, наставне садржаје, програме, који су се разликовали доста од наших, школске навике и много тога, што је реметило читав њихов образовни систем, због изненадног увођења великог броја странаца у њихове школе. Али француска школа је савладала тај проблем, врло лако, јер се руководила својом племенитом паролом : „Најнесрећнијима највише љубави“.

Related Post
Детаљи са предавања

Осим поштовања предака оваква предавања доприносе подизању патриотизма који нам је потребан и у 21 веку јер су претње, по мир на Балкану, све израженије деловањем неодговорне политике светских моћника и њихових сателита на Космету.

Присутни су одали признање академику Војићу, наглашавајући да су у предавању наведени подаци који до сада нису били познати широј јавности.
Ресавски поштоноша ће и у наредним текстовима објављивати делове предавања академика Војића, који је и почасни председник Центра за истраживање „Ресава“.

Председник Удружења магистар Циндрић, навео је који су основни циљеви у раду: очување здравља едукацијом становништва, заштита људских и мањинских права. едукација, информисање, заштита животне средине као и хуманитарни рад.

Предавања се организују месечно од стране еминентних стручњака по темама везаним за различите области. Наведена тема је организована у склопу обележавања 100 година од ослобођења у Првом светском рату. На предавањима присуствују чланови удружења и остали грађани по жељи и уз позиве.

Текст и фото: Р. П.

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

погледајте коментаре

НОВО

Проглас Удружења новинара Србије

Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

06/05/2019

Венчићи уочи Ђурђевдана

Венчићи уочи Ђурђевдана Р.П.

06/05/2019

Читаоци репортери Популарни „Фића“

Читаоци репортери Популарни "Фића" Фото: Р. Андрејић

04/05/2019

туристички бисер Боке которске

Котор туристички бисер Боке которске РП Фото: М. Шовран

04/05/2019

Портрет Хајдук Вељко

Портрет Хајдук Вељко Уље на камену 1994. г. Бата Анђелковић

03/05/2019

Оворено Ресавско етно село

Оворено Ресавско етно село Фото: М. Јаблановић

02/05/2019
Београд моб: 064/ 117 14 91
Ул. Кнеза Милоша бр.6 35210 Свилајнац 035/325 412, 065/987 17 97 E-mail: amdpetarmilojevicdoo@hotmail.com
Webmaster