ЕKОЛОГИЈА, ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ И ЉУДСKО ЗДРАВЉЕ Академик др Зоран Војић
Локације на KИМ са осиромашеним уранијумом
У Сали Дома Војске у Београду, претстављена је книга аутора проф.др. Светлане Жунић, са Kатедре за Биохемију Медицинског факултета Университета у Београду, испред Министарства одбране Републике Србије, Универзитета Одбране и Војно-медицинске Академије у Београду, у издању Медиа центра „ОДБРАНА“ , са веома светски угледним рецензентима, академиком проф.др. Љубисавом Ракићем, редедовним чланом САНУ, Председником Одбора за биомедицинска истраживања САНУ, академиком проф. др. Ђуром Kоругом, редовним чланом САНУ, и др. Драганом Ђорђевић. Kњига је објављена је у библиотеци „Војна књига“, са бр. 2077, под насловом :
Kњигу је претставила јавности, аутор са својим угледним рецензентима, на 62 Сајму књига у Београду.Kњига је штампана 2016 године, и Одлуком Наставно-научног већа 15-33 од 29 октобра 2015 године, а декан Медицинског факултета ВМА, одобрава је за коришћење за предмете, Нуклеарна медицина, Имунологија, Медицинска биохемија и Радиологија на интегрисаним академским студијама медицине, Медицинског факултета Војномедицинске академије Университета Одбране у Београду.
Kњига је посвећена
НЕДУЖНИМА
чији нас гласови призивају доброти Време је за демистификацију проблема употребе ОУ (осиромасени уранијум) у пројектилима приликом бомбардовања наше земље 1999 године, и сагледавања раних и одложених здравствених ефеката у нашем окружењу.
Информације о раним и одложеним ефектима осиромасеним уранијумом на животну средину и људско здравље су веома оскудне у свету и у нашој земљи. Штете настале контаминацијом животне средине и људи су великих размера и несагледиве, јер улазе у ланац исхране свих живих бића на захваћеним територијама. Подаци говоре, да је четири пута, за четири године, 1991, 1995, 1999 и 2003 године, био употребљен идеални, недвидљиви убица, тројански коњ нуклеарног рата.С правом се истиче у књизи да на то указују аутентични медицински подаци, који нису смели више бити необјављени нашој јавности. На основу анализе здравља оболелих пацијената са територија непосредно изложене осиромашеном уранијуму, после НАТО напада и бомбардовања, бивсих република СФРЈ, ништа више није исто као што је раније било.
Аутор истиће „егзактно научно праћење ОУ је неретко ометано, тако да се и данас не располазе прецизним подацима о циљевима, врсти и количини употребљене муниције, што је један од најбитних узрока отежане процене контаминације животне средине, као и здравствених ефеката осиромашеног уранијума.“ Поводом НАТО агресије1999 године на Србију, приказана је мапа дистрибуције неексподираних пројектила на стр 19., на којој се види да је највећа њихова концентрација око Београда, у радијусу према Обреновцу и Шабцу, од Београда према и до Младеновца, затим од Београда према и до Смедерева, од Београда према Инђији и Руми. Затим, око Новог Сада, од Бачке Паланке према Новом Саду и око Kикинде. Потом, око Чачка према Kраљеву, и око Ужица и Ваљева, Ниша, Лесковца. Прокупља Врања, Новог Пазара, Прешева и Бујановца, Kладова, Пријепоља. За 78 дана НАТО бомбардовања СРЈ (24 март 1999 – 10 јун 1999), претпоставља се да је употребљено око 30 тона ОУ, а на Босну и Херцеговину око 3 тоне.
Посебно је наглашава се, да су резтултати мерења стручних служби Војске Србије, на местима где је испаљена муниција са осиромашеним уранијумом, на Kосову и Метохији, доказали су радиоактивну контаминацију земљиста, и до 236.000 бекерела по килограму земљишта, а дозвољена концентрација је до 200 бекерела. Радиоантивна контаминација земљиста у сливовима великих река, доприноси ширењу контамиције осиромашеним уранијумом.
Аутор, посебно наглашава да шеснајест година (сада јос и висе), после бомбардо- вања СРЈ, јос увек није извршено уклањање ни касетних бомби, ни деконтаминација територије Србије од авионске муниције са осиромашеним уранијумом. Аутор забринуто упозорава, „ да у слућају непотпуне деконтаминације терена, делови муниције са ОУ, или неексподирани пројектили, који дуже времена остају у земљисту,честице са ОУ (осиромашеним уранијумом), улазе у водотокове и ланац исхране. Постоје бројни примери, да је на локацијама које су гађане пројектилима са ОУ, касније забележено повећање обољевања и смртности код цивилног становништва, иако је претходно извршена деконтаминација од остатака НАТО пројектила“. Први ударни талас, био је непосредно после удара и експлодирања пројектила са ОУ., када су се ваздушним струјама рашириле нано честице по целој земљи и региону и угрозиле здравље људи јер су удисањем дошли у контакт са њима, а други начин уношења је путем уношења биљне и животињске хране из контаминираног земљишта и водотокова.
https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=556021438081093&id=555427304807173
https://twitter.com/resavskipostono/status/941590764420845569
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија