ЕКОЛОГИЈА И ДОСТОЈАНСТВО ЉУДИ

ЕКОЛОГИЈА И ДОСТОЈАНСТВО ЉУДИ

Зоран Војић*

Савремени развој људског друштва, детерминисан брзим развојем науке и  најновијих технологија, пре свега у развијенијим земљама света, које својим нуспродуктима и отпадним материјама, све чешће доводе до еколошких и друштвених криза. У центру свих ових збивања налази се човек нашег доба, недовољно образован, непажљив, кратких видика, често агресиван, усмерен на самог себе и преживљавање у све тежим егзистенцијалним условима савременог света.

Усамљен са слабим комуникацијама у својој ближој и даљој околини, отуђен, депресиван, са осећањем немоћи да било шта може да промени. У свом историјском развоју човек је ишао стазама пуним мржње, раздора, пљачки, ратова и уништења добара. Загађење животне средине, осиромашеним уранијумом је невиђени злочин појединих светских моћника, које води ка уништавању свих живих бића на земљи.

Присуство, тихог невиљивог убице – осиромашеног уранијума, је тежак злочин против достојанства људи и свог живог и неживог света на земљи, и директно је усмерен ка постепеном одумирању свих живих бића и великом загађењу и уништењу животне околине. Та, накупљена и наталожена горчина развоја људског друштва, лоших искустава и немилих доживљаја,  озбиљне су препреке даљем сазревању и изграђивању одговорности понашања појединаца и друштва у целини, и целокупном напретку наше цивилизације,односно питању нашег опстанка на овој Планети.

Као велика нада, средином прошлога века настаје нагли процват екологије, као науке о животној средини, па су се развили су се бројни правци: агроекологија, социјална екологија, урбана екологија, биоеколошка теорија људског развоја и многе друге. У својој суштини, екологија је научна дисциплина која проучава распоред и распрострањеност живих организама и биолошке интеракције између организама и њиховог окружења.

Због сложености проблема којима се бави у решавању глобалне еколошке кризе, она својим циљевима и фундаменталним истраживањима задире у многе њој блиске и сродне науке,  медицину, психологију, социјалну психологију и друге, користећи њихова сазнања, па самим тим постаје све више  мулти- дисциплинарна.

Човек нашег доба, веома је осетљив на своја лична права, на свој углед и на своје лично достојанство. Достојанство је вредност која за разлику од других вредности, не може бити замењена за било шта друго. Пошто је незаменљив, људски живот има своје достојанство, које је нестално, ретко када потпуно, па се мора чинити непрекидан и велики напор да би се оно одржало.

Наша садашња ситуација, учи нас да би требали бити много скромнији и рационалнији у својим прохтевима према ресурсима наше животне средине, исто тако и у својим захтевима према другим људима у својој ближој или даљој околини. Управо тај осећај скромности треба да нас подстакне да достигнемо достојанство, без кога наш живот нема смисла и без кога не можемо бити срећни.

Једини начин, да побољшамо своју ситуацију, је да достојанство дамо свим аспектима нашег живота, јесте да  сви људи напусте мржњу и увреде, и да у својим животима стреме свом  деловању ка лепоти, љубави, саосећању, међусобном поштовању и уважавању. Људско биће, је учињено достојанственим у оној мери у којој је заинтересовано, алтруистичко, саосећајно, у којој мери воли иу којој мери је одано свим другим живим бићима, и неживој природи, на Земљи и у Свемиру.

Достојанство се може постићи, само у домену етике, а етичко постигнуће мери се степеномдо кога нашим делима управљају љубав и саосећање, а не похлепа и агресивност,  међуљудски конфликти и сукоби.

Савремена екологија, удружена са  социјалном, развојном и групном психо-логијом, социјалном медицином и савременом социодинамички оријентисаном психијатријом, посебно са примарном и секундарном превенцијом , може допринетиподизању свести о личној и колективној одговорности за очување животне средине, спречавању појаве менталних поремећаја и обољења, кроз перманентну едукацију и програме превенције у очувању и унапређењу менталногздравља људи и друштва.

Посебну пажњу треба усмерити ка очувању и одржавању достојанства човека, људи, природе, њиховог међусобног складног и хармоничног односа у целини.

*Аутор

Академик проф.др. Зоран Ј. Војић

Српска Краљевска Академија Иновационих Наука – Београд