Скупштини општине Свилајнац достављена је иницијатива – захтев за подизање споменика Димитрију Катићу. Документ су потписали председник Месне заједнице Црквенац, Месни одбор Добровољаца 1912-1918.године њихових потомака и поштовалаца из Црквенца и Удружење воћара и виноградара „Димитрије Катић“ Свилајнац- Црквенац.
Повод за подизање споменика је обележавање 170 година од рођења Димитрија Катића из Црквенца, истакнуте личности у историји политичког и друштвеног живота Црквенца, Ресаве и Србије. У историји српског парламентаризма једини је Ресавац који је 1891 и 1892.године биран за председника Народне скупштине Србије, а својим радом и деловањем допринео је развоју Ресаве. Важио је за правог српског домаћина на кога су се сви угледали.
Месни одбор ратних добровољаца 1912-1918.године, њихових потомака
и поштовалаца Црквенац припрема издавање књиге о Катићевом делу и раду. Он је у Црквенцу 1870. године заједно са својим сељанима сазидао зграду Основне школе. Основао је прву земљорадничку задругу у Црквенцу и Ресави, а у селу је подигао и зграду Задружног дома 1897.године. Као председник Скупштине Србије 1891.године, спровео је закон на предлог Београдске трговаче школе, да се уведе радно време за еснаф први пут у Србији. Одмах после његове смрти 1899.године, Српско пољопривредно друштво у знак поштовања за оно што је за друштво и српску пољопривреду учинио, установило је „Катићеву награду“ за успешно гајење стоке и „Катићеву споменицу“ за најуспешније дело у пољопривреди. Иницијатори за подизање споменика предлажу да и Ресавски пољопривредни сајам, који је познат по сточарству, установи награду која би носила име славног претка.
Свилајнац је 1875.године добио прву апотеку заслугом Димитрија Катића који је у Свилајнац довео породицу Јулија Драшкоција. Залагао се и у Скупштини Србије и остварио да Марковац 1877. године добије железничку станицу, како би његова Ресава имала излаз у Европу. Пружио је подршку за оснивање гимназије у Свилајнцу и са сељанима давао новчане прилоге.
Као патриота Катић је учествовао у српско-турском рату 1876-1878.године када је за испољену храброст и вештину као командант ескадрона одликован крстом Св.Ђорђа, а добио је Таковски крст трећег степена и орден Белог орла четвртог степена. Од 1874.године када је први пут биран за народног посланика па до смрти 1899.године био је близак сарадник и саборац истакнутог радикала и политичара Николе Пашића.
Текст иницијативе –захтева прочитан је Сабору грађана 21. јуна на дан обележавања 170.године од рођења Димитрија Катића. Подносиоци захтева одговор из локалне самоуправе очекују до првог октобра.
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија