Дани војводе Синђелића померени и спојени са културним летом –летњим фестивалом РП
Свилајнац економски уништен почетком 21. века гашењем и распродајом фабрика, Виса, Компа, Напредка, Штампарије, 8.Октобра, Задруга из Седлара, Кушиљева и Свилајнца, остало је 3000 радника без посла, на улици. Читаве породице на ивици егзистенције, глади, једва саставља крај са крајем. Са зебњом чекају сутрашњи дан.
Колико је младих отишло у свет за време владавине ове власти која је обећавала повратак истих, нема на билбордима хвале? Запослили су своје ближње у јавним предузећима и партијске послушнике. Улицама шета све мање свилајнчана, без оптимизма и осмеха на лицу. Куд несташе, где се дедоше? Коме је до песме на улици и ко га пита коју песму хоће ,,џабе“?
Сиромах сам друже, нигде ништа немам, куд сам спискао радни век, пева 5000 пензионера у Општини Свилајнац и чека десети у месецу да измири „обавезе“, да нешто да незапосленим унуцима, њему шта остане, а седење уз телевизију нико не може да му одузме. Преживљавање, шта их снађе? Гледаће централну гулашијаду код силоса на телевизији, вода да им иде на уста, власт осмислила због просека. Генијално.
Не беше давно, пред изборе, слали певаљке у села остарела и градски фолклор, са питањем да ли би хтели још културе, мало сутра, са бине специјално направљене први пут у њиховом селу . Колико је то коштало село, а као џабе рекоше им да им не кваре угођај. Несташе сусрети села, сад је кување на реду. Кува се свуда па зашто не и код нас. Сусрети села су компликовани, а можда и нема довољно младих који би носили акцију.
У галерији усред летње жеге изложба слика на брзину наватаног „уметника“, са каталогом и већ унапред познатом дизајнеру. Навалили наши гастарбајтери на отварање да уживају у врелини ноћи. Задатак Војводи у част, његови дани, мада сви гледају на бину и окрећу му леђа, ваљда је тако по програму. Какве ово везе, па и програм, имају са нашим војводом?
Највећи догађај и круна је промоција књиге о војводи и потомцима, у издању библиотеке са несхватљивих преко 100 грешака. Измешана слова, године, имена, па и родослов. То је био и једини део програма који се односио на војводу, остало је део летњег фестивала. Колико ће све ова папазјанија да кошта ове што не стигоше да уживају од јада, власт неће да објави као по обичају, да их не деранжирају. Од билборда, бек –стејџа, чачкалица, вискија, част за хвалу власти о невиђеној лепоти и диносаурусима.
Колико ће младих отићи из Свилајнца, из ове културе, неће се знати, сем ако власт не објави да се смањио број незапослених на Заводу.
Р.П.
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија