Да ли је стварност све суровија?

Да ли је стварност све суровија?  РП

Из другог угла

Да ли је стварност све суровија?

Да ли је стварност све суровија?

Радило се и градило. Посла било за све. Основно демократско право на рад било доступно свакоме. А данас? Дође нека нова демократија која се претворила у њену супротност. Ново време – нови људи. Критеријуми поремећени, што мање школе то већа функција. Ајде, нека им је, али „соле памет“ како од њих све почиње. Поништавају и измештају годишњице важних догађаја, мењају називе улица, укидају основну ћелију – месну заједницу.  За изборе у месним заједницама гласало се на брзину, без припрема и кворума, без да се чује глас народа, а најважније без финансијских извештаја. Некада се бирали утицајни људи коме народ верује, а данас се именују и они који  не живе на тој месној заједници.

Ипак најугроженији су млади који треба да носе „терет“ развоја. Навикавамо их на нови систем вредности, уђи у партију и добићеш посао или ниси „наш“ и пут под ноге. И они одлазе. Да ли се у 21. веку може замислити општинско место без дома за младе? Од петка поподне до недеље увече они шетају од кафића до кафића и клубова и то је све. Неки сврате и до многобројних коцкарница. Њихова креативност тек понегде долази до изражаја. Канцеларија за младе стално закључана, а и шта ће у канцеларији.  Дом омладине којим би они управљали и осмишљавали програме подстиче их на рад и одговорност, али то не постоји. Овако на улицу или на спратове тржних центара за оне који немају новаца за кафиће.  Још у тежем положају су малобројни млади на селу.  И тамо где постоје домови кутуре нема програма. Нестају фудбалски и други спортски клубови, фолклори и све друге активности. И док други држе до традиције ми поништавамо све.

Оснивају се неки нови центри за бригу о грађанима, неки сервиси, а стварност  све суровија. У тим некаквим на брзину формираним центрима нема стручних лица и рада већ је све подређено политичкој промоцији.   Брига о младима инвалидним лицима и старима нису једнократни поклончићи  у присуству медија нити картице већ дугорочни програми и озбиљан рад стручних тимова.

Р.П.

Related Post

https://twitter.com/resavskipostono/status/979268770421239808

https://plus.google.com/u/0/+Resavskipo%C5%A1tono%C5%A1a/posts/11jJ7hNAcDo

 

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

НОВО

Проглас Удружења новинара Србије

Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

06/05/2019

Венчићи уочи Ђурђевдана

Венчићи уочи Ђурђевдана Р.П.

06/05/2019

Читаоци репортери Популарни „Фића“

Читаоци репортери Популарни "Фића" Фото: Р. Андрејић

04/05/2019

туристички бисер Боке которске

Котор туристички бисер Боке которске РП Фото: М. Шовран

04/05/2019

Портрет Хајдук Вељко

Портрет Хајдук Вељко Уље на камену 1994. г. Бата Анђелковић

03/05/2019

Оворено Ресавско етно село

Оворено Ресавско етно село Фото: М. Јаблановић

02/05/2019
Београд моб: 064/ 117 14 91
Ул. Кнеза Милоша бр.6 35210 Свилајнац 035/325 412, 065/987 17 97 E-mail: amdpetarmilojevicdoo@hotmail.com
Webmaster