Брука, руши се кућа народног хероја Плаћене „патриоте“ Текст и фото Р.П.
О празницима када се обележавају дани сећања антифашистичке борбе и борбе против домаћих издајника „патриоте“ се тискају у прве редове да се сликају на јавном гласилу локалног партнера. Јавни сервис, више рекла казала, сиса народну касу уз помоћ плаћених „патриота“ и два прста.
Локални партнер брисао имена тргова и улица, како се коме ћефнуло, а борцима кречили бисте бетон-фарбом или им пресађивали споменике ако су им се нашли на путу. Народног хероја који висио на бандери за слободу хтели да селе у родно село крај Мораве.
Ваљда хтели да рехабилитују и дижу споменике Вукашину и Живадину, летећим тројкама и ками. Стављен под слово ,,З,,.
Дични кушиљевци као антифашисти, учесници многих битака, на Сутјесци, Неретви и Дрвару данас су заборављени као и многи ресавци.
Народни херој Лазар Стојановић патриота без мане и страха, са оцем прошао Албанију пешке 1915. године, а на Хуму 1941. године изабран за командира Ресавске партизанске чете.
Знају ли грешни да сада у јесен 2017. године на родној кући народног хероја пада кров, ћерамида и плафон леже у соби где се Лазар родио. Иструлеле греде и мертеци падају од бриге плаћених „патриота“.
Некад , екскурзије, ђаци држали школски час учили се патриотизму код спомен дома са експонатима. Данас цели свет обележава антифашистичке празнике и одржава споменике једино се код нас у Ресави препуштају зубу времена. На некима чак по годину дана стоје исцртани кукасти крстови. Морбидно. Зашто његови сељани мирно гледају, сеоска власт, како се руши родна кућа њиховог Лазара као да је он био на погрешној страни. Стиде се свог славног претка као да свако село у Србији има народног хероја, а не да је он једини у Ресави добио ту част. СО Свилајнац изгубила одавно компас, мења боју као камелеон, мало ко нешто прочитао о Лазару да би му исказали дужно поштовање.
Комшије су једина светла тачка, који су потписима тражили већ 2001. године да се не брише име улице њиховог Лазара. Нико се до данас није се огласио, ни једна власт, а они чекају да се исправи неправда.
Комшија преко пута, годинама добровољно одржава двориште, као своје, за пример , част и образ. Само њему захваљујући може да се крочи у двориште и види спомен-дом на коме још сведочи плоча коју је поставио Савез бораца 1956. године о значају и историји. Нажалост све се због небриге, немара и неодговорности руши.
Ако се пре зиме не поправи кров на пролеће га неће бити. Због тога је иницијативу за поправку крова покренула група поштовалаца тековина НОБ-а и планира да санира кров пре првих снегова. За данашњи изглед родне куће Народног хероја Лазара Стојановића сваки је коментар сувишан.
Текст и фото Р.П.
https://www.facebook.com/resavski.postonosa/posts/524523214550678
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија