Најавили смо неколико наставака у нашем листу о манифестацији Синдјелићеви дани и програмима који су том приликом организовани. Тањуг је 25. мáја 2007.године ову манифестацију и програм најавио следећим текстом:
Браћа Теофиловић отварају „Синђелићеве дане“
СВИЛАЈНАЦ – Традиционална културна манифестација „Синђелићеви дани“, посвећена легендарном ресавском војводи и једном од највећих јунака српске историје Стевану Синђелићу, почеће данас у Свилајнцу. Манифестација, 12. по реду, у знак успомене на Синђелића и ресавске јунаке изгинуле у борби против Турака на Чегру код Ниша, почеће концертом етно музике у извођењу браће Теофиловић.
У наредних десет дана у програмима у Свилајнцу и селу Грабовцу, родном месту и Синђелићевој родној кући, учествоваће бројни српски уметници музичари, песници, вајари, глумци, академици… У среду, 30. маја, на програму је научни скуп и промоција зборника „Академик Мирослав Пантић“, на коме ће говорити Дејан Медаковић, Драгољуб Живојиновић, Бошко Сувајџић, Злата Бојовић, Миодраг Стојановћ, Слободан Лазаревић, Јелка Реџеп и још 13 познатих српских академика, доктора наука, професора.
Помен војводи Синђелићу биће одржан 31. маја у цркви Пресвете Богордице, а служиће га еписком браничевски Игњатије (Мидић) са свештенством из Ресаве. Тог дана у родној кући Синђелића на програму је и традиционални сусрет песника „Синђелићеве чегарске ватре“ на коме ће стихове говорити Рајко Петров Ного, Адам Пуслојић, Драган Јовановић Данилов, Милосав Тешић, Добрица Ерић, Милован Витезовић, Срба Игњатовић и Предраг Богдановиц Ци. Манифестација се завршава 3. јуна, наступом Нишког народног позоришта са представом „Едмунд Кин“ Хадија Курића.
У Новом Саду одржано приказивање филма „ Чујте, Срби! – Арчибалд Рајс “
Овогодишња манифестација, одржана је у августу, а не крајем маја када се и одиграла битка на Чегру. Према програму, а и наводима организатора то је била нека врста летњег фестивала.
У следећем наставку о настанку Синђелићевих дана говориће песници који су и покренули ову манифестацију пре двадесетак година са називом “Синђелићеве чегарске ватре”.
У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…