Актуелно у Србији, јесен у слободи 2017. Мито и К Учитељ
У диноситију мајмуни маскоте, а диносауруси макете , вулкан од плексигласа, а из буџета 44 милиона за развој туризма. За спорт 29 милиона, а за сељаке 19.
Ми се урбано развијамо.
Радна места, привилегије и станове не помињаше да врате. Они који градили сами своје куће и школовали се о трошку родитеља ко им крив, плаћају легализацију пет година уназад. Лазара из парка ЕУ-ропског пријатељства не помињу, уклопили га у Еуро-оазу коју лично отворио Дегер и наш ослободилац уз дечицу из „Радости“ са балончићима. Срамота их „Овога“ и оних што се борили против фашизма и што висио на бандери фебруара 1942. године.
Избрисаше име тргу који носио име Лазара Стојановића, и улица 7. јула, Ресавских партизана, Драгошеву, Радета Бисића. Занели се жути „победници“. Најтужнији дан у српској историји, од Немање до жутог министра који укину војску, част да млади Срби служе војни кадар и бране своја огњишта. Како прецима, јунацима и херојима на очи да изађу?
Једногласно, данас 9. октобра, без гласа против му окренули леђа, а спортски савез и челници власти каче медаље као конфете. Одабрани конферансије бодри „момке“ и „девојке“ на трону преко бучног разгласа на „Тргу Хероја“ од 2001. године. У прегледу на тв цц биће похваљени за организацију власт, учитељи и превозници за масовност и увежбаност, можда се сете и родитеља.
Антифашистичку борбу и оне који је водише и слободу донеше 8.октобра 1944. године неће поменути јер се зову Црвена армија СССР, Партизани са црвеном петокраком, КПЈ и СКОЈ, патриоте и народ. И гле чуда, ослободилац из 2000. године „честита“ ђацима ослобођење, не рече да ли од фашизма или црвене банде. Пљували, сад дошло време да се полиже. Данас више помињу жуте бандите, пљачкашку приватизацију, богаћење и сиромаштво, Мито и корупцију, похапшене жуте министре.
У славу 8. јесењег кроса јер од њих почиње историја, а не питаше старину која га оснивала педесетих година прошлог века. Писало се о њему и неговала традиција до 2000. године кад га укинуше, и не питаше.
Врхунац безобразлука да се данас, 2017. године, на очиглед актуелне власти, руши кућа народног хероја Лазара Стојановића, родољуба и командира Ресавске партизанске чете који је као дечак са оцем 1915. године прешао Албанију пешке. Данас му окренули леђа као да се плаше да му у очи погледају, а ђацима не рекоше ни реч о ослободиоцима чије бисте офарбаше бетон фарбом. Историју не може прекрајати кад се коме ћефне јер 8. октобар 1944. године је дан ослобођења Свилајнца од окупатора и домаћих помагача.
Записано је црвеним словима за навек. Победници Антифашистичке борбе у Другом светском рату 1941-45. године славе у целом свету, а ми у Свилајнцу као да се стидимо што смо били на страни победника свога Лазара и његових сабораца, Ресавске Партизанске чете, стрељаних у Топољару,покланих код Црквенца, партизана погинулих у Булињаку, Петра Драгоша, Милице, Санде, Радета…
https://twitter.com/resavskipostono/status/923901204387811329
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија