Планинари ПД „Бељанице“ по трећи пут на Гросглокнеру у Аустрији
Протеклог викенда свилајнчани остварили успон на врх
Свилајнац
Традиција планинарства, дуга више од 140 година (1875-2016) , зачета је на пределу Бељанице са свилајначким апотекаром Јулијем Драшкоцијем, који је у Србију донео планинарење са Карпата. Родом из Знијогорја, увео је свилајнчане у овај одважни спорт а ова активност траје из генерације у генерацију до данашњих дана.
Поред стицања спретности на Бељаници закорачили су врховима свих планина у бившој Југославији али и ван њених граница. Осокољени успонима и на навише врхове Триглава и других планина стигли су и на Глосглокнер на 3798 метара надморске висине. На овај су врх прошлог викенда стигли Дарко Панић (34) и Томислав Миленковић ( 24). Свилајнчани су у освајање овог врха кренули средином прошле недеље са групом планинара друштва „Вукан“ из Пожаревца којима су се придружила двојица из клуба „ Славије „ из Београда и један члан Планинарског клуба „Соко“ са Цетиња, укупно седам чланова коју је предводио искусни планинар Зоран Павловић ( из ПД “Вукан“ ).
Пред успон на платоу испод Глосглокнера на 1920 метара у комплетној опреми кренули су до планинарског дома на 2800 метара где су преспавали. Сутра ујутру кренули су преко највећег глечера до 3454 метара како би уз мали одмор наставили пут према врху на 3798 метара на који су стигли истог дана око 15 часова. На овом делу кретало се у навези свих седам планинара како би били сигурни с обзиром на велику стрмину каменог предела на коме је претходне ноћи пао снег висине око 30 центиметара. Уз велике физичке напоре и спретност у сналажењу са задовољством су разгледали околне пределе под снегом, фотографисали се на врху планине. Панић И Миленковић су на врх изнели заставу Планинарског друштва „Бељаница“ из Свилајнца.
Групну фотографију свих седам планинара направили су уз српску и црногорску заставу. Поново у навези кренуло се назад до спуста на 3400 метара. На плато полазне тачке од 1920 метара стигло се ноћу пола сата после поноћи.
Свилајнчани су и раније у већим групама освајали планинске врхове, на врх Триглава се попело 27 чланова , а на Олимп у Грчкој 17 чланова.
Текст: Р. Угрнић
Фото из архиве Д.Панића и Т. Милемковића
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.