Покољ на Дивотину 29.априла 1944.године код Свилајнца
Одата пошта палим родољубима
У знак к сећања на ликвидацију родољуба од стране четника и недићеваца 29.априла 1944.године у Дивотину у атару села Црквенца на месту покоља положени су венци на спомен обележје.
Тада су убијени: Михајло Јовановић – Мика Брада, учитељ, Чедомир Протић, агроном –референт за избеглице, Душан Китић, обућар, Душан Миљковић, обућар, Петар Лазаревић, месар, Илија Бућин свештеник и Иван Димитријевић, службеник.
Венце су положили Мирослав Тошић председник општинског СУБНОР-а Свилајнац и Живан Ватић, а у име СУБНОР-а Шумадијског округа председник Милић Цветковић уз присуство мештана Црквенца и делегације села Кушиљева.
Минутом ћутања одата је пошта закланим родољубима. Обраћајући се присутнима Мирослав Тошић је рекао да се млади морају упознавати са историјским истинама и да се никоме не дозволи прекрајање историје.
Затим је пук. Др Жељко Зиројевић потпредседник СУБНОР-а Србије истакао да се ниједан злочин учињен према српском народу од стране четника Михајловића, Недића и Љотићеваца не могу заборавити. Клањајући се данас сенима часних родољуба, патриота са овог места, које је за нас светилиште, можемо само да кажемо да недамо да се историја прекраја и понавља. Поздрављајући вас у име председништва СУБНОР-а Србије поручујем општинском одбору Свилајнца да истраје на светлом задатку, да омасовљавају чланство, обележавају јубилеје и да се не ставља у службу дневне политике. Револуција и СУБНОР нису дневна политика већ то је трајање нашег народа.
Председник Удружења ратника и добровољаца 1912 – 1918 из Свилајнца професор Никола Станковић подсетио да су родољуби тучени па заклани и да му је несхватљиво да су четници Михајловића рехабилитовани, а још више је изненађен захтевом за рехабилитацију Милана Недића.
Мештанин Предраг – Драги Живановић имао је десетак година када су четници мучки убили родољубе у Дивотину. Сећа се да је дан раније ископана велика јама у Дивотин месту изван села на коме су чобани напасали стоку. Сутрадан четници су прво жртве ударали виноградарским колчевима у главу и тело, а затим их довлачили до јаме и клали. Тог 29. априла 1944.године приликом зтрпавања појединци су још увек давали знаке живота.
Нико од ликвидираних није био члан комунистичке партије, изузев учитеља Мике Браде и њихов највећи грех је био што су поштовали ослободилачки покрет и борбу против фашизма.
Фото и текст Р. Ђ.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.