Сви треба да смо поносни као они

Наше домаће ствари                          Мито и К учитељ

Сви треба да смо поносни као они

Пази ломљиво, Бајаџора

Други наставак

      Најпаметнији, са добро организованим фамилијама на власти, управља лоше органозованом већином која неуко гласа за будућност.

Овај клан живи садашњост привилегија, прошлост уништила, а будућност чувају за вас. Тако се и некад вагала памет ко ће да буде власт, тражио се најпаметнији у селу. Својим причама о лепом животу истицао се неки Бајаџора који се нагледао света, два пута био у воденици и једном у ваљавици. Причао им да видео воденицу где се сипа кукуруз, а излази готов качамак. Чудо технике виде у ваљавици, где се гура конопља а излазе готове чакшире са гаћама, коплет спремне за извоз. Висока мода. Сви се у уво претворили око огњишта, зинули од овијех чуда и памети свога Бајаџоре.

И сину идеја једном од њих, предложи да изаберу најпаметнијег међу њима па да га пошаљу у Америку па и њих, ако не мало сутра, преведе у рај. Једногласно изабраше Бајаџору за најпаметнијег и најспособнијег међу њима. Никад није било лако бити први у свом селу. Он одушевљен обећа им поклоне и бољи живот, а и камилче да замени коње и волове. Иако био најспособнији у селу није чуо за диносаорусе. Вероватно би га предложили за Нобелову награду. Диносаоруси серу за десет волова плус власт, рече један из већа стараца ,чиме се обезбеђује еколошко ђубриво за експерименте питомаца са факултета здраве `ране. Дино ђубриво обогаћено продуктима власти увећаће стадо и проширити двориште за разоноду.
Испратише свога паметњаковића за Америку да им обезбеди бољи живот. Чекање се одужило, а они се и даље надају бољем животу и послу сањајући, јер не беше тада твцц па да све буде лепше него што јесте. Сунце изађе, а од Бајаџоре ни гласа. Нема поклона и приче о бољем животу. Посумњаше да му се нешто није десило јер немогуће да је залутао тако паметан. Сањали камилче и туризам са Бајаџором кад дође, па ко хоће да гледа у ред, плати и зевај народе. Кад се буде прочуло кренуће каравани и паре од туризма. Само да се седи у хладовини и не излаже јаком сунцу, то им обећао Бајаџора.
И деси се једног дана, стиже пакет из Америке, сви изрогачили очи и чекају. Споља пише „пази ломљиво“. Демократски изабраше једнога да отвори пакет јавно, унутра увијено, закукуљено и замумуљено, папири. Одозго писмо, а ипод тегла. Од узбуђења склонише писмо, ко ће сад да га чита. Тегла крије тајну, поклон њиховог Бајаџоре. У тегли мистериозни сиви прах, неком се оте па викну „злато“!. Један од њих рече да је то бибер и да је много скуп. Скупље од злата. Одлучише да свима припадне по мало од овог поклона све благосиљајући Бајаџору очекујући нове пакете. Свуда се хвалише шта добили из Америке док једнога дана не одлучише да отворе писмо. Чита овлашћени, сви се згледаше и оборише главе као на парастосу. Сви изненађени и потресени, а једном се оте „ј,,абаго ми га изедосмо“.
Тако код нас увек од памтивека паметни и способни чувају будућност.