Вести из медија
- 03. 2016.
Извор: Бета
Јанковић: Медији и даље под утицајем политике и новца
Заштитник грађана Саша Јанковић оценио у годишњем извештају да примена три реформска закона у медијској сфери није ојачала слободу медија и право грађана на потпуно, објективно и правовремено информисање као и да су медији и даље под утицајем спреге политике и новца, који је само заоденут у законску форму финансирања програма и оглашавања.
Заштитник грађана Саша Јанковић (фото: Медија центар Београд) фото „www.mc.rs“
Очекивања да ће повлачење државе из власништва над медијима и конкурсно финансирање садржаја од јавног интереса из општинских, градских, покрајинског и републичког буџета, дефинисани новим медијским законима битно утицати на заштиту јавног интереса у сфери информисања, у великој мери су обесмишљена начином на који су ти закони примењени у пракси.
Праве транспарентности власништва нема. Ако је судити по структури нових власника медија, проистиче да је Србија, уместо државних, добила страначке медије, наводи се у редовном годишњем извештају Заштитника грађана за 2015. годину.
Додаје се да је почетак повлачења државе из власништва у медијима каснио четири месеца због опструкције јавних медијских предузећа и подсећа да је државна агенција Тањуг, која у приватизацији није нашла купца, угашена одлуком Владе, али да и даље ради, користи зграду, државна обележја и друге ресурсе.
„Политику АД држава је ставила на листу 17 стратешких јавних предузећа и тако замрзнула њен статус. Компанија Новости, где је држава мањински власник, није ни поменута у процесу приватизације“, наводи се у извештају.
У извештају се оцењује да су два медијска конкурса Министарства културе и информисања у 2015. години спроведена, у начелу, углавном успешно, за разлику од конкурса локалних самоуправа.
„У комисијама већину чине представници новинарских и медијских удружења, али су на локалном нивоу израженији сукоби интереса те кршење и злоупотреба процедура. У неколико случајева (на пример Студио Б) преко конкурса је новим власницима враћен значајан део новца којим су претходно од државе купили медије“, указује заштитник.
Додаје се да је регулаторно тело за електронске медије поприште сукоба медијских, комерцијалних и политичких интереса а да његово руководеће тело Савет није комплетно.
„Јавност с правом очекује да РЕМ јаче реагује и активније користи надлежности поводом очигледних кршења Закона о електронским медијима, новинарских кодекса и правила оглашавања“, оцењено је у саопштењу.
Током прошле године број физичких напада и других облика притисака на новинаре је поново почео да расте а регистар који је формиран на сајту Независног удружења новинара Србије показује да је 2015. године било укупно 38 таквих напада, док их је 2013. и 2014. било по 23.
Нису решени случајеви убистава новинара из претходног периода, као ни неколико физичких напада на новинаре.
„Владајућа странка издала је званично саопштење у коме је уредницу на Јавном сервису Радио телевизија Србије оптужила за „брутално политичко мешање“ у истражне радње, након што је један таблоид пренео њену изјаву да би било „разумно да на информативни разговор у полицију буду позвани и уредници ТВ Пинк и Информера, а не само менаџмент Курира„, подсећа се у извештају.
Заштитник је подсетио да су, по устаљеном редоследу, уследиле „увредљиве и агресивне“ насловне стране у провладиним штампаним медијима, малициозни прилози на провладиним ТВ станицама и „очигледно дириговани вербални прогон“ (увреде, најтеже личне дисквалификације) у коментарима са карактеристичних налога на медијским порталима и на друштвеним мрежама (такозвани ботови).
„Такви напади на лични интегритет су видно организовани и лишени било какве одговорности. Њихов непосредан или одложени ефекат је повлачење јавних личности из друштвеног живота. Расте број искусних новинара без посла или оних који су отишли из новинарства. Новинарски кругови примећују да до посла лакше долазе непознате колеге од оних који су већ стекли професионални углед, што се противи логици слободног тржишта. Социјални положај новинара је изразито низак“, навео је Јанковић.
Процењено је да више слободе постоји у писаним медијима у штампи и на електронским порталима него на телевизијским станицама.
„Политичка власт новинара или редакцију који се критички односи према њој третира као политичког противника. Власт такође бојкотује поједине медије, чак и јавни сервис. Републичка Влада тако бојкотује Радио телевизију Војводине. Јавни медијски простор и друштвене мреже поприште су лажирања јавне дебате, кроз организовану активност страначких активиста чији је задатак да масовним писањем коментара, твитова, постова, блогова одређену идеју, активност, организацију, институцију или личност вештачки промовишу или деградирају, не либећи се манипулације, лажи, увреда и претњи“, додаје се у извештају.
Подсећа се да је на два медија – приватној телевизији са националном фреквенцијом и таблоиду са огромним тиражом, оба блиска политичкој власти, објављен аутентичан документ клинике за психијатријске болести са информацијама о историји болести особе која је у том моменту износила тешке оптужбе на рачун политичког врха.
„Борба за власт преко таблоида и тајних служби гази све законске, етичке и моралне норме, а медијски регулаторни механизми и демократска цивилна контрола служби немају ресурсе, овлашћења и стварну моћ да томе стану на пут. Таблоидизација медија, друштва и државе досегла је врхунац случајем такозваног „Државног удара“ који је припремљен, проглашен и спречен на страницама и у програму водећих провладиних медија. За надати се остаје да ће очигледна бизарност те таблоидне епизоде означити и почетак краја те врсте манипулације свешћу грађана“, оцењено је у годишњем извештају Заштитника грађана Саше Јанковића
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.