Сретење – Дан државности Србије

Сретење – Дан државности Србије

Сретење – Дан државности Србије је државни празник Србије који се празнује 15. и 16. фебруара, а установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издан и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав. Овај датум је најбитнији датум у политичком, културном и историјском календару Србије.
Поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Српске револуције. Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.

Први српски устанак је био устанак Срба у Београдском пашалуку против Турака у периоду од 14.2.1804-7.10.1813. године. Устаници предвођени Карађорђем су успели да у значајном временском интервалу заузму територију пашалука.

Сретењски устав је први устав Кнежевине Србије из1835. године. Творац Устава је Димитрије Давидовић, учени Србин из Аустрије.
Сретењски устав је први устав у историји Србије, и на простору бивше Југославије. Овај краткотрајни устав је био један од модернијих, демократскијих и либералнијих устава свог доба, а представљао је најисточнији одблесак Француске револуције. Укинут је под притисцимаТурске, Русије и Аустрије 17. марта 1835. године, само месец дана од доношења, а његов творац је истеран из службе.