Вести из медија

23. 11. 2015.
Аутор: Тамара Скрозза Извор: Цензоловка

Драган Ј. Вучићевић на Пинку: Ово више није за зезањe

Замолили смо Тамару Скроззу да текст о антологијском гостовању уредника Информера Драгана Ј. Вучићевића на Пинку напише што пре, јер ће се сутра, како је Д. Ј. В. најавио, одиграти државни удар. Ово гостовање било је садржински готово надреално, драматуршки бизарно, кореографски смехотресно, а новинарски поражавајуће.

 

 

 

Колеге из редакције Цензоловке замолиле су ме да овај текст напишем што пре, јер ће у понедељак већ бити касно. Наиме, како је у суботу, гостујући у јутарњем програму ТВ Пинк, најавио Драган Ј. Вучићевић, главни и одговорни уредник дневног листа Информер, за тај дан је заказан – државни удар (усмерен, наравно, пре свега против премијера Александра Вучића). Ко зна шта ће после понедељка бити са свима нама.
Гостовање Вучићевића у рубрици „Прелиставање штампе” на ТВ Пинк по много чему је антологијско. Садржински готово надреално, драматуршки бизарно, кореографски смехотресно, а новинарски поражавајуће, оно се у историју уписало чак и дужином трајања.
Иако је у питању рубрика која по правилу кратко траје, 20. новембра 2015. одужила се на невероватна 34 минута, а да притом није прекинута ни рекламама, баш као ни једним јединим сувислим питањем водитељке.
Највећа мистерија тиче се садржаја. Ни после три физички и ментално исцрпљујућа гледања овог наступа, потписници ових редова уопште није јасно шта је Драган Ј. Вучићевић рекао.
Осим много пута поновљеног апела Александру Вучићу да одустане од планираног пута у Кину јер му се спрема државни удар, остатак његовог монолога био је у најмању руку конфузан.

Киднаповање гледалаца

Главни ликови Вучићевићеве приче појављивали су се следећим редом: главни уредник ТВ Н1 Југослав Ћосић, власник Курира Александар Родић, потпредседница Владе Зорана Михајловић, бизнисменМирослав Мишковић, пуковник полиције Милан Миловић, министарка државне управе Кори Удовички, потпредседник СПС Бранко Ружић, функционер СНС Саша Мирковић, Тихомир Тришић и Дејан Јоцић.
Сви они, подразумева се, у овом тренутку раде о глави премијеру Србије.
Колега Ћосић то чини тако што прави главну вест од штрајка Независног синдиката полиције ((Вучићевић се после извинио што је помешао полицијске синдикате, мислио је на Полицијски синдикат Србије), Александар Родић тако што постоји, Зорана Михајловић тако што сања да постане калиф уместо калифа („У најмању руку председник”, како је истакао), Мирослав Мишковић тако што лажира да је болестан и новинаре обасипа милионима евра.
Пуковник Миловић је – ако је судити само по ономе што је речено – крив због тога што обезбеђује Александра Родића и ангажован је као лични тренер Зоране Михајловић.
Министарка Удовички крива је због тога што мрзи премијера, Бранко Ружић због тога што одобрава да Вучића неко назове педером, Саша Мирковић због тога што се усудио да каже како успех СНС-а није само Вучићев.
Кривица Тихомира Тришића и Дејана Јоцића, у овој причи, није баш најјаснија.
Али, пошто нису јасни ни други сценаристички моменти, кренимо даље.
Осим поименце набројаних криваца, главни организатори предстојећег државног удара су:
1. „мафијашка хоботница” коју чине „политичка, класична, полицијска и медијска мафија” (где се наводи како су „представници медијске мафије дубоко оштећени Вучићевом правном државом”);
2. Независни синдикат полиције (то јест Полицијски синдикат Србије) који се буни зато што им је плата повећана само за два одсто;
3. „опасна екипа криминалаца” која тренутно борави у Београду, која је „спремна на све” и која је овде била и непосредно пред убиство Зорана Ђинђића.
Одлучивши да, како је рекао, „киднапује ову емисију”, Драган Ј. Вучићевић је тог суботњег јутра – све гледајући у астал – грађанству објаснио да „у овом односу снага, Вучић неће преживети политички, а, бојим се, ни физички”.
Он је хтео да га упозори („јер је то моја дужност”), али није успео да дође до њега („Човек много ради, разумем. Ево, видим да и данас отвара неки пут. Нека.”).
Обратио се у међувремену Вучићевом брату и свом пријатељу Андреју Вучићу, а са екрана ТВ Пинк, „ако гледа ову емисију”, премијера и јавно позвао да остане у земљи, „похапси криминалце и очисти странку”.

Да вам кажем, драга Светлана
Поред публике која је овај наступ могла да посматра никако другачије него хипнотисано, врло је збуњена била и водитељка Светлана Алексић (иначе чланица новоименоване комисије која ће одлучивати о милионским износима који ће из градског буџета Београда бити додељивани медијима).
Колегиница, која ни иначе није позната по постављању питања или дубљем разумевању теме, успела је да прекине врло узбуђеног Вучићевића свега неколико пута, углавном тек да би се чула. У том смислу, истиче се једино нешто дуже запажање како је „увек када је премијер одлазио на неко важно путовање, отварана нека афера”.
Питања која је успела да изговори гласила су: „Да ли је могуће да штрајк полиције буде државни удар?” и „А како ви то све знате?”, које је једном и поновљено.
С друге стране, како би је убедио да све то што говори није тек пуко булажњење, Вучићевић је био више него проактиван:
„Немојте да ме гледате, драга Светлана. И немојте да мислите да сам луд”;
„Чекај, чекај, задржи ту насловну страну! Вратићемо се на то”;
„Нисте ме пажљиво слушали, драга Светлана”;
„Да вам кажем, драга Светлана”.
Коначно, после 33 минута говора, рекао јој је и следеће:
„Још само ово. Видим да ми истиче време.”

Прича из друге димензије
Да није страшан, овакав наступ главног и одговорног уредника Информера био би у најмању руку комичан – да је Србија неко другачије место,
Овако, знајући да оно што долази с екрана ТВ Пинк и из уста Драгана Ј. Вучићевића никада није насумично нити је стихијски приређен шоу, требало би ставити прст на чело и размислити шта би то могло да се деси, не само људима који су експлицитно поменути као организатори државног удара већ и свима који мисле другачије од Вучићевића и његове братије.
Човек који ни до сада није имао мере ни границе (у разним професионалним и ванпрофесионалним „дисциплинама”) превазишао је себе, и то само две седмице након отварања рата с Куриром, када се чинило да смо коначно досегнули дно и да у медијском смислу ништа језивије не може да се деси. Овај пут, расписао је потернице и ставио мету на чело читавом низу људи које повезује једино то што – по његовом мишљењу – не воле премијера.
С друге стране, страшно је и то што је ТВ Пинк још једном злоупотребио националну фреквенцију и, супротно законима, ставио је у службу владајућег режима и атмосфере коју овај жели да креира.
Није то страно власнику ове телевизије Жељку Митровићу – тај је преко екрана ратовао с многима, од Хрватске до Блица, од Драгана Ђиласа и Чедомира Чупића до Аце Родића.
Ипак, ако само током две седмице приредите две представе базиране на идеји да се подигне тензија у друштву и створи утисак како се Александар Вучић бори не само за останак на власти већ и за голи живот, ствари добијају сасвим нову димензију и постаје јасно да се овде сигурно нешто спрема (с тим што то највероватније није оно о чему прича Вучићевић, већ нешто што исти тај Вучићевић жели да сакрије износећи то што износи).

Ко је, у ствари, идиот?
Догађаји којима се завршила субота само потврђују да би требало очекивати неочекивано.
Најпре је премијер рекао како неће одлагати пут у Кину, али да ће након тога и важних догађаја које има почетком децембра, одговорити на нека питања и „другима који су се заиграли”.
Исте вечери Вучићевић се опет појавио пред камерама, овај пут Студија Б, где је позвао гледаоце да прате шта ће се дешавати од среде. „Хаос ће кулминирати у петак”, најавио је.
Коначно, на улицама се појавио недељни Курир с насловном страном на којој је приказан Вучићевић у лудачкој кошуљи, уз наслов „Лудак” и наднаслов „Овај идиот руши Вучића”.
Вучићевићева најава, ако ништа друго, представља флагрантно кршење забране неоправданог узбуњивања и узнемиравања јавности, што није регулисано само законски, већ и Кодексом новинара Србије.
Што се тиче Курира, сувишно је и набрајати разлоге због којих би таква насловна страна била незамислива у медијски иоле култивисаном окружењу.
Јутарњи програм с Вучићевићем у главној улози био је на свој начин комичан. Све ово, међутим, више уопште није за зезање.