Наши а „странци“
Срби у свету
Наши а „странци“
Према подацима из слободне википедије српска дијаспора броји између 18.500.000 до 20.500.000 Срба, и дели се у пет група.
- Прва група: средњовековна исељавања и сеобе, попут великих сеоба Срба у источну и западну Европу;
- Друга група: Потомци исељеника који су се отиснули у свет пре Другог светског рата;
- Трећа група: Послератна политичка емиграција, тј. Срби и њихови потомци који су били принуђени на одлазак из земље победом комуниста у грађанском рату од 1941. до 1945. године;
- Четврта група: Економска емиграција: радници разних занимања и стручњаци који су отишли у западноевропске и прекоморске земље 1961—1991. ;
- Пета група: Избеглице од рата и последица рата у бившој Југославији од 1991. године.
Економски утицај дијаспоре на Србију
Према подацима Народне банке Србије 2009. дијаспора је у Србију слала добре 3,3 милијарде евра, шта је упркос глобалној рецесији 27 % више него у 2008. Према подацима Светске банке 2009. српска дијаспора слала је у Србију 5,5 милијадрде долара, 10% више од године 2008.
Свилајнчани у иностранству
Процена је да се шестина становништва налази у иностранству. Ранијих година већина њих је о празницима долазила да обиђе куће и родбину. Данас, међутим, трећа генерација рођена у иностранству, све ређе или уопште не долази у домовину. Неки не знају ни матерњи језик. Прве послератне генерације „гастарбајтера“ остављале су своју децу на чување њиховим родитељима, редовно долазила, градила нове велелепне куће и учествовале у изградњи локалних путева и других инфраструктурних објеката.
Да ли су постојали програми или пројекти којим би се новац зарађен у иностранству могао улагати у мала или средња предузећа или друге корисне делатности? Тога нема ни до данашњих дана, има светлих примера али и негативних када су наши „странци“ изгубили поверење. Подсетимо се старе девизне штедње, пирамидалних штедионица, обвезница, зајма за препород и слично. Појединци су тада остали без милионских сума јер су преварени, а нису добили ни адекватну правну заштиту државе. Како то да су наши људи успешни бизнисмени у иностранству а у својој држави нису? Било како било остаје отворено питање како наше људи из иностранства привући да улажу у српску привреду или пољопривреду, бање и друге природне ресурсе.
Деведесетих година прошлог века „гастарбајтери“ су помагали изградњу базена у Свилајнцу, општина Свилајнац је тада поједноставила поступак добијања разних дозвола, ослобађања од пореза и слично. Грађени су локали код аутобуске станице, али ни такве активности нису донеле резултате.
На жалост и данас после три-четири деценије ситуација је иста. Они дођу, проведу одмор, припреми им се неки културни програм естрадних звезди које су они имали прилике да виде у иностранству по српским клубовима, добију плаве коверте за порезе и легализације уз претњу рушења објекта и на томе се заврши. Недостају пројекти који би им се понудили, непосредни разговори или трибине по селима.
Време пролази и све мање имамо везе са дијаспором, нарочито са младим генерацијама од којих су неки веома успешни бизнисмени у иностранству. Како сада стоје ствари они су већи странци у својој земљи него у иностранству.
https://twitter.com/resavskipostono/status/1022772936959303680
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.