Војевање на уметнички начин

Витезови 12 земаља крај манастира Манасије уз средњевековну музику приказали двобоје, гађање мета у пуном галопу, игре ватром

Деспотовац-август 2015.године

Звецкање витешких оклопа, мачева и секира, топот коња и разиграни тонови средњевековне музике и игре прексиноћ су прекинули богоугодни мир манастира Манасије у Деспотовцу. У подножју ових зидина, чији је ктитор пре шест векова био деспот Стефан Лазаревић, почео је први међународни тродневни фестивал витештва „Деспот Стефан Лазаревић-just out“, чији је покровитељ Томислав Николић, председник Србије. Витезови из Србије, Републике Српске, Словеније, Хрватске, Русије, Украјине, Чешке, Мађарске, Бугарске, Румуније и Француске, у опреми тешкој од 30 до 40 килограма, борили су се у двобојима, а Љубичевски витезови присутне су одушевили погађањем мета у пуном галопу. Специјални ефекти, играње ватром, као и до перфекције изведена тачка монаха кинеског манастира Шаолин, чији ум може да управља телом, па им дозвољава да се буквално супростављају законима физике, одушевили су присутне.
-Никоме као деспоту Стефану не припада више светковина витезова и нигде као са земљом пред капијама његове задужбине ове игре нису тако срасле. У данашње време систем вредности витештва потребнији је него икад-рекао је Николић приликом отварања ове манифестације.

Према његовим речима, била је ово прилика да се на уметнички начин прикажу витешке вештине, посвећеност заједништву и племенитим вредностима. Он је оценио да данас Србију воде људи којима је узор деспот Стефан због чега наша земља и даље држи испружену руку помирења и узвраћа речима помирења на сваки камен, погрду или увреду.
-Бити витез не значи само опасати мач, вешто јахати коња, побеђивати у двобојима, мада је деспот Стефан, према историјским записима, и у тим вештинама био на гласу широм света. Витез је само онај који носи и брани систем вредности који почива на узвишеним врлинама несебичности, љубави и одбрани правде и истине-додао је председни Николић.
Он је оценио да се Србија, иако је и данас на раскрсници путева и предмет интереса великих сила, нада да је период сукоба, свађа и патњи иза ње.
-Српски логос са овог места већ шест векова одзвања у свим својим значењима. Сакупљајмо се, сарађујмо, разговарајмо, напредујмо заједно. У нашим срцима и делима је мир и праштање. Време ће показати да је једини исправан пут, витешки пут-закључио је Николић.
У тему витештва и средњег века одлично се уклопила кореографија трупе „Уна Сага Сербика“, коју су чинили елементи српских игара из средњег века, музика ансамбла „Бинички“ и игроказ у коме су глумили Милорад Мандић Манда, Ана Мандић и Борис Пинговић.
Овој јединственој манифестацији на нашим просторима присуствовали су Милорад Додик, председник Републике Српске, амбасадори неких земаља, Братислав Гашић, министар одбране, представници Скупштине Србије и функционери деспотовачке и околних општина.

Српски мач

Председник Николић је од витешке трупе „Бели орлови“ на поклон добио реплику српског мача из 14. века. Реч је о мачу који су разни народи својатали, али је историчар Марко Алексић успео да докаже да је он заиста постојао у Србији. Мач је специфичан по томе што има „с“ крсницу, трапезасту „јабуку“ и што је једноипоручни мач. Исковао га је Слободан Маринић, ковач „Белих орлова“ из Митровице.

ПАРАЋИН-ДЕСПОТОВАЦ-витезови Николићу уручили мач

Радионица за оклопе

У порти манастира Манасије уприличена је изложба средњевековних археолошких налаза Завичајног музеја у Јагодини, а велику пажњу посетилаца привикла је радионица „Зелени штит“ из Новог Сада, зато што су могли да виде како ковач ради на средњевековни начин-на ватри.

-Радионица, која једина у Србији има сертификат старих заната, регистрована је за израду свих оклопа, оружја и реквизита. Све је ручни рад, а веома су тражене и кригле од ораха или црног храста, које се раде из 16 сегмената, који се спајају као бурад, и по чијем дизајну смо јединствени-навео је оружар Ненад Милић.

Текст и фото Зорица Глигоријевић

#JustOut