Са путовања у Велики Међер, Јиндриховице и Терезин у Словачкој и Чешкој

Са путовања у Велики Међер, Јиндриховице и Терезин у Словачкој и Чешкој

Представници Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца "Обилић 1912-1918" из Новог Сада били су крајем априла на путовању где су обишли средњу Европу, велика стратишта и значајна места за српски народ из периода 1914-1918 године. Путовање је организовало Удружење „Србски светионик“ из Београда.

Велики Међер, Словачка

Прво место на овом путовању је био Велики Међер, у западној Словачкој, 65 км југоисточно од Братиславе. Ту се налази српско војничко гробље где су аустријске власти 1914-1918 имале велики концентрациони логор за утамничење Срба и других словенских народа. На том месту је сахрањено преко 5.000 српских војника и цивила.

Испред гробља групу су дочекали Драган Стојовић, први конзул наше амбасаде у Братислави, Ласло Варга, историчар из Словачке и Стане Рибић, иначе рођени новосађанин, председник Удружења Срба у Словачкој.
Аустроугарске власти су на својој територији имале око 12 концентрационих логора, где је интернирано преко 200.000 Срба, војника и цивила, највише са подручја Шумадије, Тимочке Крајине, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Рашке од чега је нешто мање од две трећине успело да преживи и да се врати у отаџбину. Ово показује геноцидне намере Хазбуршке монархије према Србима. У Великом Међеру, између два светска рата подигнут је споменик жртвама који су овде били затворени током четири ратне године 1914-1918. Овај меморијални комплекс спада у четири највећа војничка гробља (после Јиндриховица, Зејтинлика и Маутхаузена) који се налазе ван Србије.

Од 1946. до 2001. гробље у Великом Међеру је било тотално запуштено, чак у једном периоду претворено у тркалиште за псе. Касније, на иницијативу српских заједница у Словачкој је уређено.

Јиндриховице, Чешка

У малом месту, на западу Чешке, Јиндриховице, које је удаљено 30 км од Карлових Вари налази се српско војничко гробље. Домаћин је био Дејан Ранђеловић, чувар пореклом из Зајечара, а већ дуже време живи у Карловим Варима.

Јиндриховице су до скоро биле потпуно непознате српској јавности, тачније намерно заборављене после Другог светског рата, јер су југославенске комунистичке власти скривале геноцид над Србима и у Првом и у Другом светском рату. У Јиндриховицама је сахрањено преко 8.300 Срба (војника и цивила) што га чини највећим србским гробљем ван Србије (већим чак и од Зејтинлика у Солуну).

 

После Великог рата, логор и подручије око њега Чешке власти су поклониле Краљевини Југославији, које су до почетка Другог светског рата одржавале гробље, служени су парастоси, а 1931. године на десетогодишњицу од устоличења југославенског краља Александра I Карађорђевића ту је подигнут маузолеј и крипта где су похрањене кости српских мученика. Освештана је са водом из седам српских река: Дунава, Саве, Дрине, Мораве, Зете, Тимока и Вардара.

После Другог светског рата југословенске комунистичке власти нису водиле бригу о гробљу где су сахрањене српске жртве. Тако је било све до 1994. године када је амбасада СР Југославије покренула иницијативу за реконструкцију и уређење гробница.

Терезин, Чешка

Значајно место у обиласку чланова удружења је обилазак бившег затвора у Терезину, у североисточном делу Чешке. Ту смо посетили самицу у којој је био затворен Гаврило Принцип. Он је управо у том затвору скончао пре 100 година. Свој живот је дао за ослобађање Срба и других Јужних Словена од аустро-угарских завојевача, али нажалост није дочекао остварење свог сна, пошто је Први светски рат завршен седам месеци после његове смрти.

Принцип је био сахрањен ноћу у необележеном гробу на месном римокатоличком гробљу. Сахранила су га четворица аустроугарских војника, који су дали завет да ће ћутати о томе где је гроб. Међутим, један од њих, Чех Франтишек Лебл је после рата ставио чешку заставу на гроб. Принципови посмртни остаци су пренети у Сарајево 1920. године, где се и данас налазе.

 

https://twitter.com/resavskipostono/status/992773789279768576

https://plus.google.com/u/0/+Resavskipo%C5%A1tono%C5%A1a/posts/QMd8TVHhNDb

Извор и фото :Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад

Обрада: Р.П.