53. Међународни ресавски пољопривредни сајам окупио 30 излагача са 120 грла

ОД КРАВА ОСТАО САМО РОГ

Александар Ђорђевић из Суботице код Свилајнца за шешир је заденуо класје пшенице и дошао да види краве, каже, да га жеља мине. Имао је 25 грла, а сада му остао само рог. Сејао је по 20 хектара пшенице, а сада само хектар.
– За канту млека нисам могао ни два оваква рога да напуним нафтом. Од орања до брања сељак у хектар кукуруза улаже 70 црвене, а добиће 20 црвене. И где је ту рачуница? – пита се овај шерет.

на слици – Александар Ђорђевић

ГОВЕДА ЗАКОРАЧИЛА У ЕУ

Директор немачког Центра за вештачко осемењавање у „Нојштат Ајш“ Клаус Лајндинг рекао нам је да га посебно радује што сваке године види напредак свилајначке општине. – Србија јесте на корак до Европске уније, али кад је реч о говедарству, она је већ у ЕУ. С поносом могу да кажем да је Свилајнац мој град – рекао је Лајндинг.

Са 53. пољопривредног сајма у Свилајнцу, септембра 2015.

 

 

ИЗЛОЖБА ГЕНЕТСКИ НАЈКВАЛИТЕТНИЈИХ ГРЛА

СВИЛАЈНАЦ 11.септембар 2015.године

На економију Пољопривредне школе у Свилајнац су од раног јутра пристизала најквалитетнија грла сименталске расе која су се борила за пехаре овогодишњег 53. Међународног ресавског пољопривредног сајма. У дворишту школе своје производе распакивали су произвођачи сточне хране, семенског материјала и пољопривредне механизације, домаће радиности и пчелари. „Мирна, Ђурђа“, „првокласна шљивовица“, „блокчићи, возачке“, „најбољи семенски материјал“, допирало је до посетилаца сајма. Рекламирање производа мешало се с мукањем крава. Ову слику натркрилио је дим из кафанице која је спремала роштиљ. И Ресавски сајам је могао да почне.

Свилајнац, Илда апсолутна шампионка сајма

Као на модној писти, сименталке су се шетале уз тонове арије „На лепом плавом Дунаву“. Излагачи, њих 30, довели су 120 грла. Најокићенија била је Илда. Њен власник, Драган Тодоровић из Дубља, од општине је добио 50.000 динара и пехар, а од банке „Интесе“ 10.000 динара.
– Илду сам увезао из Немачке. Добро је чувам. Дајем јој најбољи концентрат и луцерку. Неколико година била је шампионка у категорији првотелки – поносно каже Драган.
Лентама су окићене и најлепше првотелке и јунице. Посетиоци сајма обишли су и седамдесетак штандова. На једном од њих Удружење воћара и виноградара „Димитрије Катић“ из Црквенца прикупљало је потписе за оснивање задруге. Ако је њихов суграђанин Катић, веле, пре 87 година могао да оснује прву земљорадничку задругу у Ресави, могу и они.
– Некада је само под виноградима било 3.000 хектара. Сада је замрло не само оно, већ и воћарство. Наши стари су нам показали да само удружени можемо нешто да постигнемо. Само задруге могу да сачувају српска села која су у расулу – сматра председник Скупштине овог удружења Мирољуб Спасојевић.
На другом штанду Радиша Радисављевић из Медвеђе борио се да заради који динар. Добио је пехар за рекордне приносе у огледним парцелама на недавно одржаним јесењеним „Данима поља“ у Новом Саду. Од тога се не живи. Зато је донео брашно са поточаре, сојино и сунцокретово уље и производе од соје.
– Купила сам 10 литара уља. Здравије је, укусније и много мање га треба сипати од обичног – казала нам је Радмила Андрејић из Бобова коју смо затекли за Радишином тезгом.
На осталим штандовима куповали су се цегери од асуре, разне врсте ракија, мед и остали пчелињи производи, ормарићи за ловачке пушке, семенски материјал… Баш као што рече председник Скупштине општине Свилајнац Миша Маринковић „Оно што овде може да се види, ретко где може“.

           З. Глигоријевић
извор –   “Вечерње новости”