Прерано отишао са стазе науке оставивши велико научно богатство

Планинар са Бељанице
МР ПХ Ивица Панов (1963 – 2017)
Асистент на Фармацеутском факултеу у Београду

Прерано отишао са стазе науке оставивши велико научно богатство

Лековито биље са планинских простора

Бриљантан умом и духом, студент генерације, један од најбољих у историји Фармацеутског факултета. Зачетник и учесник важних иницијатива Покрета младих истраживача Србије, председник Републичке конференције Србије. Постао је асистент на предмету фармакогнозије на Фармацеутском факултету у Београду, асистент о коме се причало , асистент кога су волеле колеге , студенти, наставно осбље, вратари , домари. Једноставно, он није био као сви остали , писао је песме и бавио се науком. Нажалост, у најбољим годинама живота, расточен између својих свестраних могућности и дечије осећајности и чедности, нарушеног здравља, вратио се по савету лекара у родитељски дом у Велику Плану, да поврати снагу, настављајући професију фармације у градској апотеци помажући људима својим огромним знањем из ове области, справљајући лекове, а нарочито мелеме од лековитог биља.

    Иако је касније Панов, имао понуду да се врати на Фармацеутски факултет, он је није прихватио , јер погоршаног здравственог стања није могао да настави свој академски пут наставника и истраживача чиме је наше наше друштво много изгубило. Међутим он је наставио истраживање биља са планинског подручја, укључивши се активно у планинарски покрет у Планинарским друштвима „Бељаница“ из Свилајнца и „Врбица“ из Велике Плане. Иначе од детињства са својим млађим братом Слободаном ( сада доктором правних наука и професором на београдском Правном факултету) често су учествовали у планинарским активностима на Бељаници која је богата лековитим биљем и другим плодовима. То је за Ивицу био изазов на прикупљању и испитивању лековитости биља са овог подручја. Осим тога испитивао је подручје Радовања надомак велике Плане, а учествовао је у походима на Дурмитор и друге планине широм Србије. За њега је то било истраживање са циљем да свака биљка не остане без комплетног описа које дарује по здравље. Сазнавши да је и први свилајначки апотекар Јулије Драшкоци још 1875.године истраживао биље за њега је био велики изазов.

    Ивица је био неуморан на научном истраживању и остаће упамћена његова предевања на скуповима посвећеним здрављу, превенствено биљака, али и о много чему другоме, што је Панов на зналачки начин умео да преноси и да заинртересује слушаоце, своје колеге и друге. Треба напоменути и национално важан његов рад на исправци Хиландарског медицинског кодекса за који је САНУ показала интересовање. Судбина није дала да се тај његов рад заврши. Тек ће време показати колико су визионарске биле његове идеје о фармацији у будућности.

Био је човек вере, искрен, отворен, топао саосећајан, Ивица је свакога озарио својим присуством и никога није оставио равнодушним. Био је прави ренесансни тип, изгледом, знањем, интересовањима, али и визионар испред свог времеан, истичу његови пријатељи и колеге. Доцент Бранимир Радосављевић са са Медицинског факултета у Београду, дипл. Фармацеут Владимир Милошевић, колге и запослени на Фармацеутском факултету у Београду надају се да ће његова антологијска збирка песама о лековитом биљу угледати светлост дана, а његова омиљена песма је била о ивањском цвећу, а на Ивањдан је био и његов последњи испраћај.

    Велико богатство у истраживању и прикупљању биља, дар су које је за науку у фармацији оставио Ивица Панов је драгоцено и биће допринос за даља научна истраживања у овој области, а време ће показати да ће нова настојања уродити плодом, започета истраживањем Панова.

Текст и фото: Р. Угрнић

https://www.facebook.com/postonosa/posts/1924703734456262

https://t.co/7tJhpwkRvD… https://t.co/YEbV6P5JYX

— resavski postonosa (@resavskipostono) July 24, 2017