550 година Свилајнца

550 година  Свилајнца

( први део )

Дербенђијско село Свилајнац, потиче пре Косовског боја (1389 ). Први пут се помиње, као Исфилаинац у турским пописима из 1467.године. Верује се да порекло његовог имена  потиче од гајења свилене бубе и продаје свиле. Прве насеобине су биле на брду Баћица, а затим се куће подижу уз Ресаву.

У првој половини 19 века развија се средиште Ћупријске нахије и Свилајнац постаје административни, војни и привредни центар. Са развијањем занатства и трговине, град прераста у извозничко место и постаје стециште пословног света. Већ 1820. Године Свилајнац је почео да се формира по регулационом плану, којим су пројектоване четири главне улице које су остале до данас и које чине окосницу градског језгра. Права чаршија или Ресавска улица, данашња улица Светог Саве, Крива чаршија, некада Кнез Михаилова улица. Господска улица сада Устаничка и Ресавски трг, некада Лазин трг, сада Трг хероја, пројектовани су личним залагањем кнеза Милоша.

У време Првог српског устанка Свилајнац је имао малу школу (основну) која  у почетку није имала своју зграду, а када је добила делила је са магистратом – окружним судом, основаним 1824. године, који је опслуживао целу ћупријску нахију.

Црква Светог Николе саграђена је 1827. године, а велику заслугу за њено подизање имао је кнез Милош Обреновић који је „налагао и паре давао“ за њену изградњу. И отварање шпитаља (болнице) везује се за нареду Кнеза Милоша из 1831. године, тако да су 1832. године доктори приспели у Свилајнац и „преузели болне лечити“.

наставиће се…

Р.П.