100 ГОДИНА ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА
100 ГОДИНА ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА
Главнокомандујући свих војних снага био је начелник Штаба Врховне команде, војвода Живојин Мишић. План пробоја предвиђао је да се напад одвија у две фазе: пробој и гоњење. Српска војска на располагању је имала 6 пешадијскох и једну коњичку дивизију, савезници 28 а бугарско – немачке снаге бројале су 14 и по дивизија.
Након жестоких тродневних борби, српска војска је пробила Солунски фронт на сектору Добро поље–Ниџе–Козјак. Заузела је Прилеп (23.септембар) и Скопље (29. септембар), потукавши до ногу бугарску војску. Моравска дивизија је са својим пуковима наступала ка планини Козјак где су одбрану организовали бугарски војници.
Након што је освојен већи део Козјака уследио је напад на „Кучков камен“ и узвишење „Свођ“ и коначно овладавање Козјаком. Коначан слом фронта у Македонији присилио је бугарску владу да 30. септембра 1918. године потпише безусловну капитулацију.
На Солунском фронту је у свим вођеним борбама од 1916, погинуло, рањено и нестало 42.725 српских војника, од овога 4.430 из редова Моравске дивизије. Коњица се развија у гоњењу противника и заробљава читаве његове колоне, противничка артиљерија још дејствује, септембар 1918. (Историјски музеј Србије, Б 683, Албум Ристе Марјановића „1912 – 1916“)
Фото: З.Ж.
Проглас Удружења новинара Србије поводом 3. маја, Светског дана слободе медија